Како је ризиковао живот? Како се договорио са Жељком Обрадовићем? О неморалним људима какве није срео у животу, какав је Партизан сањао 2017, када је дошао на место председника клуба, како је уопште дошао на чело клуба... О свему томе, Остоја Мијаиловић, председник Партизана, причао је отворено у подкасту „Бизнис приче“.
Наравно – причао је и о својој „примарној“ професији. Нама су занимљивије спортске теме.
Рецимо... Како је текао разговор у коме је пре две године „убедио“ Жељка Обрадовића да се врати на клупу Партизана...
Све је заправо почело још 2017, када је – како је рекао – на предлог једног од сарадника, Милана Искрина, отишао у Истанбул да се упозна са Обрадовићем, тада тренером Фенербахчеа. Који је му – како је рекао Мијаиловић – тада рекао да је захвалан и да цени што је прихватио да буде председник Партизана.
Причао је и о доласку Обадовића и Драгутиновића у Партизанову кућу, у току сезоне у којој трофејни тренер направио паузу у раду. Па подсетио на неверицу Зорана Савића када му је саопштио идеју да Обрадовића врате у Хумску.
Све до разговора у Барселони...
- Каже Жељко: „Кога сте ви мислили за тренера”. Ја ни пет ни шест кажем: „Тебе. Ми немамо другу опцију. Ако ти нећеш, ми смо пропали” – причао је Мијаиловић.
Како је открио, после тог раговора и Савић му је рекао: „Ипак ти ниси луд“. И тада су кренули преговори. Мијаиловић је описао као „стресне“. Све док једног јунског дана, Обрадовић поново није дошао у Партизанову кућу.
- Причали смо 3-4 сата. Виша сам ја причао, он слушао. Све је испитивао.
Све док га није запитао:
- Како ти мислиш да ја сада донесем одлуку да будем тренер Партизана, видиш где се налази клуб. Кажем му: „Што да не, јел ти волиш Партизан?” И у неком тренутку устаје пружа ми руку и каже: „Ја сам тренер Партизана”. Ја кажем: „Честитам ти.” Само сузе што ми нису пошле.
Договору су одмах наздравили, али уговор нису одмах потписали. Међутим, довољна је била реч, али и – како је рекао Мијаиловић – фотографија са званичне конференције на којој је Обрадовић представљен као тренер Партизана.
- Цела ова прича је настала његовим доласком. Тај Еврокуп јесте био још један ударац, испали смо у четвртфиналу, и финансијски је био ударац. Али, ми смо велики клуб и велики бренд. Повратак у Евролигу и тих 540.000 навијача које смо имали прошле сезоне дали су нам веру, и нама који радимо у клубу, и Жељку и играчима.
Како је у једном тренутку рекао – све своје снове је остварио...
- Мој улазак у Партизан 2017. је мени пуно контаката донео. Задовољло ме са неке друге стране, као човека који се остварио и у спорту, не само у бизнису.
Имао је још један сан...
- Клуб је прошле године имао преко пет милиона прихода од продатих карата. И то је клуб који сам ја сањао од 2017.
Посебно јер је те 2017. клуб био пред гашењем, у дуговима, када је планирани приход био 30.000 – 40.000 евра.
Отворено је препричао и личне дилеме које је имао када је добио понуду да буде председник клуба. Од онога – шта ће то мени, до кад ако не сад.
- Кад сам отишао на састанак, дочекали су ме у тројфеној сали. Тражио сам све папире. Истог тренутка ме заболела глава, дуго 1.500.000 банци, 5-6 милиона бившим играчима и тренерима, 2-3 милиона пореској управи. Кажем себи „јеси будала, не треба теби то“, а онда се ујутру сетим трофеја и прихватим.
Прво је позвао све бивше играче да сачекају.
- Саша Павловић који каже да не жели 100.000 које потражује. Па Никола Пековић је такође дао свој новац, 350.000 и рекао да хоће да опрости тај новац. Па Дробњак... Али било је и оних који су тражили одмах, неки који су пристали на рате.
У сваком случају.
- Прва сезона је била тешка, 65 дана смо били под блокадом банке. Никад у животу никоме нисам дуговоа, а да ми неко тражи паре да му вратим, било ми је срамота. Одједном сам постао највећи дужник у Србији без динара дуга. Али – трпи, вуци.
Сада...
- Једина ствар која је нерешена, то је питање пореског дуга, а и то ће се ускоро решити. Платићемо дуг у две рате. Када то будемо решили, бићемо озбиљна компанија која је призната у свету кошарке.
Описујући све, изразио се и поетиски.
- Те 2017. једина вредност клуба био је грб, који је за мене био велики као зграда. Сад је још већи. Тај грб је ватра која ће увек да сија и никада неће да се угаси. Око њега су се сви окупили – рекао је Мијаиловић.
РИЗИКОВАО ЖИВОТ
Поменуо је и седе које је добио од како је постао председник Партизана. Највише вероватно због нимало пријатног искуства са навијачком групом, односно одређеним – такозваним – вођама навијача.
- Ја сам са том целом том групом која је више није на слободи имао састанак, где сам им у лице рекао, и Вељи и свим тим људима, да док сам ја председник клуба, ја ћу се питати. Ја сам тада ризиковао свој живот и није ми жао што сам га ризиковао. Кад год сам долазио кући окретао сам се да видим да ли ме неко чека иза ћошка, у гаражи, да ли неко чека моју децу. Било је ми је тешко када су ми послали онај посмртни венац, ако се сећате – рекао је Мијаиловић.
КАД СЕ ПРВИ ПУТ ПОЈАВИЛА НАДА
Сећајући се тренутака када је тек дошао у Партизан, Мијаиловић је навео и тренутак који му је – како је рекао – дао наду.
- Лоше смо почели, видим да је ситуација тешка и морам да разговарам са Мутом Николићем да престане да буде тренер. Морам да кажем да је он велику ствар урадио када је пристао да дође, јер те 2017. нико није хтео да буде тренер Партизана. Али, Мута се тада и наљутио, ми смо довели Чанка...
И сада „тај“ тренутак.
- Први пут сам осетио вољу да радим, иако је било тешко, када смо играли против Задра и када се у Арени појавило око 10.000 људи, а до тада је долазило две или три хиљеде. Тада сам осетио да су видели неку наду. Много је већи приход и од карата био.
Партизан је ту утакмицу изгубио, Ненад Чанак поднео оставку.
ДОЛАЗАК ТРИНКИЈЕРИЈА – ПРВА ВЕЛИКА СТВАР
Како је рекао, прва велика ствар која се догодила била је долазак Андрее Тринкијерија.
- Тада су се вратили навијачи. То је у овој ери доста допринело да Партизан буде оно што јесте данас. Он је тада био тренер који имао квалитете, харизматичан, са другачијим понашањем, донео је и неку другачију слику. Истовремено су у Управни одбор ушли и неки нови људи.
Како је и сам приметио – увек се цртају тешке ситуације. Па тако...
- Те сезоне 2019/20. били смо први у Еврокупу, први у АБА лиги. И деси се корона, прекид сезоне, не важе резултати. Молим лепо, довиђења. Две године вучем и неко проспе све, више немаш ништа. Онда оде Тринкијери, остане екипа. Па сезона са Шћепановићем и Филиповским, која је била тежа од оне 2017, јер је била корона нисмо имали приходе од улазница...
Све до највеће приче...
- Долазак Жељка Обрадовића. Па нови Управни одбор, у који су ушли највећи српски приведници који дају свој новац. Навијачи који су то препознали...
ТАКО СЕ НЕ ИЗЛАЗИ ИЗ ПАРТИЗАНА
На месту председника Партизана среће се и са не тако лепим стварима. Рецимо – одлазак Јама Мадара овог лета значио је и прекид сарадње са менаџерском агенцијом која га заступа.
- Ми смо са Мишком Ражнатовићем прекинули сарадњу управо и због тог разлога. Мадар је неспортски изашао из свог уговора. Како крећу проблеми са Мадаром и Партизана баш када њега узима Беобаскет. Сад ће неко да ми каже да је то случајност и да ми се куне у верност. Не мора да ми се куне у верност. Та агенција је од Партизана узела милионе евра. Ја то никада у животу нисам имао. То је неморално пре свега, то раде лоши људи.
Додајући да је су све време сви они имали лош осећај око тога, Мијаиловић је рекао:
- Мадар је играч који је сто пута погрешио, па добио нову шансу, није лош човек, али са лошим намерама и лоше је саветован. Тако се не излази из Партизана, тако се не напушта Жељко Обрадовић.
Уосталом – како је рекао – то није лепа порука било коме.
- Да ли смо заслужили такав третман, нећемо да сарађујемо са таквом агенцијом, па нека је једина на свету.
Осим Мадара, као је рекао Мијаиловић, и Тринкијери је на неспортски начин изашао из Партизана.
- Партизан није то заслужио и ја не прелазим преко таквих ствари. Људи треба да се поштују, а не да чекаш туђу грешку или туђи лош тренутак. Већ траба да пружиш руку. Ко хоће да искористи административну грешку и изађе из уговора, увек то може да уради.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
