Покушала је Ана Бјелица, коректор Србије, да осмехом отера тугу, поготову на постољу док су падале конфете а интонирала се химна Турске. Гледала је у саиграчице, на тренутак јој је само пошло за руком. Али, Ана је и даље проживљавала тренутак уз осмехе. Јер, тако је васпитана, тај код носи у себи.
И у дану када већ гледа кофере спремне за петак и пут у Кину, У Нингбоу на турнир олимпијских квалификација А групе од 16. до 24. септембра. Вребају домаћин Кине, Украјина, Мексико, Канада, Чешка, Доминиканска Република и Холандија.
Није лако, треба у три слободна дана „стрпати све“, али Бјелица, као и већина девојака у плаво дресу имају посебну, професионалну медаљу али не одбојкашку, ону за поштовање према „седмој сили“ и кад би најрадије ћутале.
Сребро на Европском првенству успех или неуспех?
- Сигурно да је за нас неуспех. Не могу да кажем за нашу нацију, за Србију за одбојку да је неуспех. За нас, лично јесте! Тако смо васпитане, тако смо навикле свих ових година. Какве успехе нижемо и о каквом квалитету се ради што се тиче наше екипе, наши циљеви су били, и иза тога се нисмо крили, злато на Европском првенству! Отворено смо причали о томе и то није била тајна. Такође и одлазак у Париз да се обезбеди виза за олимпијске игре. Приоритети и подвучени црвеним. ВНЛ је прошао како је прошао, Европско је било квалитетно такмичење – „начела је“ тему Ана Бјелица за Спортски журнал.
Квалитет екипа, ниво, велики број селекција на турниру?
- Не могу да кажем за сваки тим да је био квалитетан на турниру, далеко од тога с обзиром да су доста проширили, да је било много утакмица које су стварно биле испод нашег квалитета. Не бих да потцењујем никога, нити да набрајам, али мислим да се проширило по мом укусу и превише.
Пут до финала, трошење против Холандије, а иста екипа вас чека и на квалификацијама?
- Дошли смо у полуфинале без великог труда. Не могу да кажем да нисмо давале максимум, али просто смо знале и очекивале јаку Холандију. Показала је велики квалитет пре свега доласком младог тренера Феликса Козловског. Показале су да су доста напредовале, имају младог дизача који је одлично одирао, блокере који су сјајни, сви су у доброј форми, краси их лепа атмосфера. Поново са њима играмо квалификације. Сигурно да ће бити велики опрез пред ту утакмицу, да их спремимо што боље кроз видео, рад.
Колико је Турска добила доласком Мелисе Варгас, ту је и селектор Сантарели, живнуле су?
- Доласком Варгас су добили 50 до 70 одсто. Можда је баш направило превагу што су ривалке до уласка у полуфинале имали два противника, које су морали да победе да би дошле у финале. Пољску, па Италију где су биле буквално пред губитком 2:1 и 17:13 за Италију. Успели су да се врате. Мислим да им је то дало снагу и веру да могу да играју са нама. Не кажем да су они квалитетом испод нас, али опет, после свих година и наших освајања, мислила сам мислим и даље да можемо да парирамо и да смо ту. Један турнир освоје они, један ми. Ми смо их добили 2019. усред Анкаре. Оне су одиграле турнир од почетка до краја одлично. Сантарели им је дао свежину, а Мелиса Варгас одрадила посао како га је одрадила Она је врхунски играч, пратим је још од давних дана, има одличне сезоне иза себе. Верујем да су људи сада изненађени јер је нису толико виђали с обзиром да највише прате та репрезентативна окупљана, такмичења, тако да нису упознати са њеним квалитетом. Показала је да може да одигра на високом нивоу против сваке екипе. Спремиле смо се добро, играле егал, пети сет изгубиле 15:13. Остаје жал.
Нисте се дали на проглашењу, на постољу, осмех јачи од свега?
- Било је тешко. Имали смо и успоне и падове колико смо година у репрезентацији избориле смо са свим тим. Научила сам да сваки пораз и сваку обеду подносим исто. Европско првенство је само једно у низу, ништа није било о глави.
Моменат проглашења и сребрне медаље које вас чекају. Тај тренутак?
- Најтеже дефинитивно када смо дошли на постоље, када се слушала турска химна а не наша. Тада заправо и схватиш да си изгубио, да је Турска првак Европе. о нам је дало и подстрек да што боље одиграмо квалификације у Кини.
И изборите пласман?
- Апсолутно. Најважнија мета за крај лета. Карта за Париз као мелем на рану.
И могла је Ана о свему и потанко, али „време лети“. Већ данас их очекују обавезе:
- Имамо заказану прву теретану, није обавезно да будно све заједно, како с е ко организује. У петак имамо један тренинг и увече летимо за Кину.. Битно је да имамо седам осма дана да одрадимо мини припреме како бисмо се физички вратили. Велики је напор седам утакмица у девет дана.
МАЈА ОГЊЕНОВИЋ ИЗ КРЕВЕТА У ИГРУ, ПОКАЗАЛА ЈЕ КОЛИКИ ЧОВЕК
Никада нисте били алиби екипа?
- Баш тако, али никада, ни алиби тим ни играчи! Сви имају текуће проблеме. Ми смо имали на жалост пред две најважније утакмице, где су Јегдић и Маја Огњеновић разболеле . Маја је буквално из кревета одиграла и полуфинале и финале. Показала је колики је човек, каква личност, поред тога и какав је спортиста. Она је дала свој максимум, сви смо дали, држали као екипа од почетка до краја и доказали да смо тим и у победи и у поразу. То је најбитније.
СУЛУД СИСТЕМ, НЕ ТРЕБА НАМА ДА СЕ ПОСТАВЉА ТО ПИТАЊЕ...
Већ деценијама уназад одбојка „има то што други немају“, ниједно такмичење, успех на европском, светском првенству, медаље, финала, нису улазница за одлазак на олимпијске игре. Напротив. Мораш поново на терен и избориш их.
- Доста спортиста познајем из кошарке, из кошаркашке сам породице, нико никада није имао овакав распоред, ниједна екипа! Три такмичења у једном лету, где су два јако битна. Сада су увели и Светско на две године. Плашим се само да на тај начин и светско и европско на изгубе на значају. Играће се нон стоп. Ипак се играло на четири године Светско, једва смо га чекали, припремали се за то, било нам је приоритет. Ипак, то није питање које треба нама да се поставља нити можемо нешто да променимо, можемо само да губимо енергију, а то нам последње треба.
КОМЕНТАРЕ НИКАДА НЕ ЧИТАМ И НЕЋУ
Поруке, позиви и коментари, код Вас су не у другом плану, не постоје или?
- Коментаре никада нисам читала нити ћу икада читати. Мени битни коментари од породице, блиских људи, тако да нити се обазирем, нити ме то занима. Од породице имам пуну подршку. Добила сам и овог пута а брат и сестра су само рекли, Ана имаш освојених медаља као мало људи, мало спортиста у свету. Нема потребе за незадовољство.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
