Почетна / Фудбал / Репрезентација

Србија далеко од моћног тима

Пораз од Мађарске открио бројне проблеме - безидејност у игри и смушеност у одбрани су највећи
ФОТО: М. Рашић

Бриде образи репрезентативаца и стручног штаба Србије после пораза од Мађарске (1:2) у четвртој утакмици квалификација за Европско првенство 2024. у Немачкој. Без обзира што су у дербијима увек сви исходи могући, нисмо очекивали неуспех у окршају са северним комшијама.

Прексиноћњи меч показао је да много тога не штима у игри Орлова. Већи проблем од пораза је безидејност у игри, недостатак креативности на средини терена и скоро већ уобичајена смушеност у одбрани. Судећи по шансама, изабраници Драгана Стојковића нису заслужили да изгубе, али и да су извукли реми, па чак и победу утисци о њиховој игри не би били позитивни.

Србија се мучи од почетка квалификација. Ако је лошија игра против Литваније оправдана увек тешким стартом, онда су Орлови прст на чело дефинитивно морали да ставе после утакмице у Црној Гори. Победа у Подгорици изборена искључиво захваљујући индивидуалном квалитету двоструког стрелца Душана Влаховића и тада се видело да постоји озбиљан проблем у организацији игре.

Спас од пораза у Бугарској у последњим тренуцима меча голом Дарка Лазовића, приписивали смо изостанку ударног нападачког тандема Александар Митровић – Душан Влаховић. Нису ипак, само шпицеви били проблем у Разграду, већ као и против Мађарске безидејност у игри.

Комшије су нам у правом тренутку открили бројне слабости и показали да наша репрезентација дефинитивно није на нивоу из прошлих квалификација. Неуспех у Катару дефинитивно је представљао крај снова о Србији у врху светског фудбала, како су се  многи претенциозно надали. Неутемељено високе амбиције нису ипак, главни проблем, већ што је игра Орлова дефинитивно „прочитана” од свих противника и што стручни штаб није спремио ништа ново за актуелни циклус.

Мађари су као одлично организована селекција, посебно у одбрани, зауставили Србију тамо где је најјача. Одлична маркација на Александру Митровићу одузела је Орловима убојитост у нападу. Душан Влаховић имао је неколико шанси и од њега смо навикли да из таквих ситуација да тресе мреже, али да се најбољи стрелац у историји наше репрезентације не нађе ни у једној шанси за гол нису очекивали ни највећи песимисти.

Жртвовао је Драган Стојковић Сергеја Милинковић-Савића и вративши га на позицију задњег везног, како би Митровић и Влаховић заједно почели меч. Кад је Пикси увео Ивана Илића и Сергеја приближио голу видело се да су Орлови офанзивно конкретнији. Вероватно би састав наше репрезентације био другачији да Саша Лукић и Марко Грујић нису повређени. Србија би са њима у тиму била креативнија, али питање је да ли би и то било довољно за бољи резултат.

Немања Радоњић дефинитивно не може да покрива целу десну страну и заслужује да је на терену кад Орлови доминирају и не морају много да брину о одбрани. Андрија Живковић јесте био ровит, али вероватно би и такав боље одрадио посао у дефанзиви у првом полувремену.

Филип Костић је ван форме после лошег статуса у Јувентусу на почетку нове сезоне. Филип Младеновић је више пружио и вероватно би боље било да је почео меч.

Нејасно је и зашто је Милош Вељковић добио предност у односу на Николу Миленковића по десној страни задње линије.

Орлови су се сами у Лиги нација изборили да буду у лакшој групи, па и поред свих слабости имају и даље добре шансе да се пласирају на континентални шампионат. Први услов је победа у Литванији. Са три бода из Каунаса Србија држи судбину у својим рукама и вероватно би јој максималан учинак у дуелима са Црном Гором у Београду и Бугарском у Лесковцу био довољан за друго место. О првом може да размишљају само ако направи „брејк” у Будимпешти.

Питање је да ли се и шта може променити у игри наше репрезентације до сутрашњег гостовања у Каунасу. Утакмицу са Литванијом Пиксијеви изабраници морају да реше у своју корист бар на индивидуални квалитет, а да главне проблеме покушају да елиминишу до следећих утакмица у октобру. Србији недостаје компактност, боља комуникација између играча, радост на терену – све оно што је имала на путу до Катара. Услов да би поново стекли све то су бољи резултати. Самопоуздање се стиче само победама, а Орлови је немају у последње две утакмице. Због тога је први кључ сутра против досадашње сталне муштерије.

ПЕТ ГОЛОВА МАЊЕ НЕГО У ПРОШЛОМ ЦИКЛУСУ

Србија је у прве четири утакмице квалификација за ЕП 2024. постигла шест голова. Поређења ради, Орлови су у борби за СП 2022. 11 пута тресли мреже на истом броју мечева.

Наша репрезентација у овом циклусу по два пута је тресла мрежу Црној Гори и Литванији, а по једном Бугарској и Мађарској. Пре две године изабраници Драгана Стојковића четири пута су натерали на капитулацију Луксембург, три Републику Ирску, док су по две лопте завршиле иза леђа голмана Португалије и Азербејџана.

Истина, бољи је учинак садашње одбране, примила је три гола, а шест 2021.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.