Тадић у „клубу 100”: Борићу се и даље за овај свети дрес

У Каунасу је постао четврти играч у „клубу 100” наше репрезентације. Његове речи да бројке не значе ништа већ оно што се остави иза себе, потврдио је много пута до сада. Душан Тадић никад није био само учесник него главни протагониста успеха Орлова. Србије вероватно не би било на мондијалима 2018. и 2022. да није било сјајних рола садашње ведета Фенербахчеа, а на добром је путу да у јуну први пут заигра и на европском првенству.

- Свака утакмица за репрезентацију је посебна. Не бих издвојио ниједну. Све су ми драге, поготово оне које смо решили у своју корист. Брзо ми је прошло скоро 15 година од кад сам дебитовао. Желим да наставим да уживам и борим се за свети дрес Србије – каже капитен нашег државног тима уз осмех на констатацију да како изгледа дочекаће у 150. меч са грбом репрезентације на грудима.

Кад проради тандем Тадић–Митровић онда и Орлови побеђују. Утакмица у Каунасу показала је, по ко зна који пут, да су најстарији играч и најбољи стрелац кључни адути за успех Орлова.

- Нисмо важни само Митровић и ја, већ шта се дешавало пре меча са Литванијом. Добро смо се  припремили, били силно мотивисани да покажемо реакцију после пораза. Небитно је име противника. Постигли смо три гола, желели још, иако нас је мало омео њихов погодак.

Имајући у виду карактер капитена Србије нема сумње да је водио главну реч на састанку играча пре прексиноћњег сусрета.

- Морамо да причамо између себе кад су битни моменти. Једноставно, рекли смо једни другима да  нема зезања, да нас ове утакмице воде на ЕП. Показали смо да пораз од Мађарске није лоше утицао на нас, три дана касније играли смо боље и створили прилику да се комшијама у октобру осветимо у Будимпешти.

Црногорци заостају два бода за нашом репрезентацијом и бориће се за прва два места у Г групи. 

- Најбоље би било да ми и братска Црна Гора одемо у Немачку. Најбитније је да се ми пласирамо на ЕУРО после дугог низа година – напоменуо је Тадић.