Према речима Драгана Радовановића, доктора репрезентације Србије (и једног од јунака овог Светског првенства због реакција у ситуацији у којој се нашао Бориша Симанић) Богдан Богдановић је непосредно пре финала осетио малаксалост, слабост, као да га вирус ломи. Лекарска служба је одмах реаговала, припремила капитена да буде спреман за битку и, док га је то држало, био је спектакуларан. У другом полувремену је изгледао као човек без вишка енергије.
Ипак, када се битка завршила, када је пролазио бојним пољем и гледао уплакане саборце, Богдан Богдановић је могао само да осети огроман понос. Први међу једнакима је видео тим који је декласирао Литванију и Канаду на путу до финала, а онда оставио све на терену за злато борећи се до последњих секунди.
- Хтели смо да се пласирамо на Олимпијске игре и то смо успели – почео је причу Богдановић у тренутку док су га емоције још нагињале ка туги због изгубљене шансе да први пут у каријери слуша химну Србије поводом његове победе:
- Са спортске стране ми је криво. Направили смо велики корак самим пласманом, на крају смо били на један шут од злата, али то је кошарка. Некада лопта уђе, некада не. Ако ћемо искрено, били су и бољи од нас. Нама је недостајало мало искуства. Мало од свега и - ето.
Међутим, чак уз све то што је фалило Србији у дуелу са Немцима, срце је било то које је водило плаве ка преокрету. И ту стали на један шут, мало среће, мало концентрације... Све то Богдана Богдановића чини...
- Стварно сам поносан на ове момке! Увек смо били ту једни за друге. Нисмо губили веру и наду. Имали смо тешке моменте. Стварно свака част свима – поручује капитен.
Богдан је дебитовао за репрезентацију код Душана Ивковића, као дечак, давне 2013. године. Потом је прошао систем Александра Ђорђевића где је прво био талентована снага уз искусније Крстића, Бјелицу, Теодосића и Радуљицу. Потом је растао до лидера исте генерације, 2017. у Истанбулу и 2019. у Кини.
Међутим, ово је неки нови ниво за њега и за све што је чинио у репрезентацији. Апсолутни лидер, зрео, смирен, убитачан...
- Надам се да можемо да градимо нешто на овоме. Као што рекох стварно сам поносан на све, једна од најбољих група играча са којима сам сарађивао. Драго ми је што сам део свега овога. Тек ће се видети колики је ово успех. Ипак треба да будемо пресрећни. Јесте турнир завршен поразом, али смо направили велики успех.
Богдан Богдановић је био најбољи стрелац претходног Светског првенства у Кини, али је овим издањима себе заиста зацементирао међу највеће легенде српске кошарке. Само погледајте ове листе у прилогу уз текст. Само се подсетите и на оно што сте читали претходних дана како је постао најбољи тројкаш у историји светских шампионата, како је на листи најбољих стрелаца престигао Дирка Новицког, како су испред њега по броју утакмица са више од 20 поена само Луис Скола и Пау Гасол, како...
Ово је Богданово репрезентативно ремек-дело. Али, уметник не стаје сада. Изборио је Олимпијске игре за Србију. И за себе.
ТРЕБА ИМАТИ СРЕЋЕ
Повреде нису заобишле Србију на овом шампионату, па и у финалу. После само два минута и 20 секунди повредио се Огњен Добрић.
- Нама Добрић много значи и у нападу и одбрани. Десио се пех. Треба имати и мало среће. А она није била на нашој страни – рекао је Богдан.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.