Марсеј је поводом 30 година од титуле првака Европе направио причу са некадашњим легендама, међу њима наравно и са Драганом Стојковићем Пиксијем који је био део тог рима.
- Најлепша успомена на Марсеј ми је свакако 1993. година и меч са Миланом када смо освојили Лигу шампиона. То је нешто прелепо. Добили смо прилику да урадимо нешто велико за клуб и француски фудбал и исписали смо лепе странице историје. Нарочито за град и навијаче – рекао је Стојковић, додајући да му је најтежа успомена на тај период тешка повреда.
Говорио је Пикси о саиграчима, хвалио Папена, Десаија, Болија, Андерсона... Кад су у питању ривали – двојицу је издвојио далеко изнад свих:
- Марадона. За њега могу да кажем да је невероватан. Онда и Марко ван Бастен, нападач веома, веома високог нивоа.
Од тренера је издвојио Ивицу Осима, Жерара Жилија и Арсена Венгера. На ред је наравно дошло и финале из Барија.
- На Рајмона Гутелса сам био веома љут пошто ме није увео у игру у финалу против Црвене звезде 1991. године, али он је велики тренер и велики човек. Мој проблем је био у томе што сам хтео да играм против бившег клуба. Мислио сам да сам спреман. Смејао сам се недељу дана пре финала када сам са Марсејом играо против Нице и заиста сам сјајно одиграо. Мислио сам да ћу бити у стартној постави против Звезде, али сам тек у финишу утакмице тек добио шансу. Мислим да сам био играч који је тренеру био потребан да би се та утакмица победила. Да могу, волео бих да променим историју меча са Црвеном звездом у Барију. Да сам на терену од почетка утакмице – рекао је Стојковић кроз смех



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.