Потврда да данашњем фудбалу недостају локални јунаци после онога што је публика у Новом Пазару приредила Адему Љајићу и што је он подарио њој на најбољи начин документована је у недељу на Градском стадиону. Чак седам хиљада душа дошло је да га види и да се поклони његовом умећу, наравно, и да му се захвали на дугогодишњем достојном представљању града широм Европе не очекујући да им он ту безграничну љубав баш одмах врати.
Љајић не би био то што јесте да му се у глави мотала само мисао како да покупи аплаузе и овације. Навикао да их заслужи – потрудио се да сваки гест дивљења поштено заради. Фудбалски маестро вероватно је погађао мреже на стадионима у готово свим светским метрополама, али да не даш гол у својој авлији, то је минус који се не покрива баш тако лако.
Као да је само то имао на памети па је брже боље попунио и то празно каријерно поље. Требало му је само седам минута од тренутка кад је уз невиђену еуфорију са трибина закорачио на терен у првој званичној утакмици у дресу Новог Пазара да упише и дебитантски гол за плаво-беле. И то какав!
- Срећан сам због људи који су дошли на стадион. Хвала им, показали су да је ово град спорта, посебно фудбала. Хвала шефу, екипи, управи... Много сам у каријери одиграо утакмица, сад је стварно било тешко. Требало је потврдити све године рада и труда које сам уложио у фудбал. Успео сам. Ово је тек почетак. Идемо, од утакмице до утакмице, да сањамо.
Не постоје речи које могу да опишу транс на трибинама настао у 65. минуту. Тако ефектни и толико важни голови својствени су само одабранима. Никад на Градском стадиону није виђена таква ода радости изазвана једним ванвременским шутем и исто таквим голом.
- Кад сам добио лопту видео сам да ми противнички играч долази с леве стране, само сам хтео да направим простор да ми он не приђе. Одмах сам знао да ћу да шутнем, само сам гледао да је лепо погодим и да лопта оде тамо где је на крају и отишла – задовољан, а како и не би био, рече Адем Љајић.
Гол Љајића логично да је у потпуно други план гурнуо неке друге лепе детаље. Пре свега, то се односи на диван погодак Митра Ергелаша којим је у најбољем моменту најављен миран ток меча, што се ипак неће догодити. Да није било феште у част Љајића и његовог прелепог гола вероватно да би и Ергелаш, играч који је апсолутно обележио почетак сезоне, дуже био у фокусу.
И док Нови Пазар слави Адема Љајића, тренер Синиша Добрашиновић распетљава гужву у глави вртећи море комбинација. Извесно је да би за врло кратко време могао да води два потпуно различита тима. Велики број нових играча, двојица велемајстора (Љајић, Сума), млади тандем из Фенербахчеа (Жо, Фајед) и неколицина њих који су у другом полувремену дуела са Напретком показала да се на њих може озбиљно рачунати, сви они траже место у тиму.
Никако неће бити лако Синиши Добрашиновићу, под условом да има спремне играче, да одабере најбољих 11, ако не у суботу у Лучанима онда, сигурно, у утакмицама које иду. Муке га чекају, слатке или тешке, питање је сад!
Баш зато не треба много памети да би се извео закључак како би врло скоро могло да се догоди да у почетном саставу буду највише двојица – тројица играча која су пре месец и по дана истрчала на терен у мечу првог кола против Радничког 1923.
ЛАЗИЋ: НЕЗАБОРАВНО
Ефектне минијатуре Уроша Лазића остале су у сенци Љајићеве мајсторије. Млади репрезентативац Србије у игру је ушао минут пре него ће Љајић погодити мрежу, а утисак који је оставио је прејак.
- Тако велико име да се врати у град где му је и почела каријера само по себи је фасцинантно. Публика је желела да га види и он је њима и екипи све то вратио на најбољи могући начин. Никад нисам играо у овако сјајном амбијенту. Тешко је описати колико је инспиративно кад си део ове атмосфере. По свему, ово је била незаборавна утакмица – рекао је Лазић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
