Солдат и Лакић завршили пут сећања дуг 520 километара у част српских жртава

Мирослав Солдат и Марко Лакић стигли су данас у Београд чиме су завршили својеврсну веслачку регату у част српских жртава у Другом светском рату.

Регата је стартовала са тачке где се река Уна улива у Саву, код озлоглашене "Тополе ужаса", споменика страдалницима из Јасеновца који је подигнут у Бањалуци.

Солдат (42) и Лакић (35) су се на овај пут симболично отиснули на дан Светих великомученика Јасеновачких, 13. септембра, а девет дана касније, на ушћу Саве у Дунав, недалеко од стратишта Старо сајмиште у Новом Београду, завршили су својеврсно ходочашће, а на циљу су их сачекали породице и пријатељи и приредили им топлу добродошлицу.

Двојица кајакаша су меморијални пут дуг 520 километара прешли веслајући неуморно у просеку по десет сати дневно.

Подухват двојице бањалучких ентузијаста за веслачке спортове и боравак у природи, посвећен је сећању на страдале логораше у Другом светском рату дуж целог савског тока, од Доње Градине и Јасеновца, преко стратишта дуж Посавине и Мачве, све до Старог сајмишта у Београду.

Иако је Јасеновац један од највећих и по броју жртава, најмасовнијих логорских комплекса у историји човечанства са преко 700.000 страдалих Срба и више десетина хиљада страдалих Јевреја и Рома, те Хрвата и Муслимана који су били означени као помагачи Срба или антифашисти и цео даљи ток реке Саве до ушћа у Дунав, прате бројни документовани логори и стратишта.

Међу њима су логори Стара Градишка, једини забележен логор за жене и децу у историји, као и Старо сајмиште надомак самог краја савског тока. Читав низ помоћних логора налазио се на обали Саве, док готово да нема села у Посавини и Мачви без табле која сведочи о масовним жртвама злочина тоталитарно-фашистичке творевине НДХ.

За пут којим се пролазе сва ова места страдања, Солдат и Лакић су користили експедициони тандем-кајак, у којем су понели још 60 килограма основних намирница и камп опреме коју су само једном употребили због несвакидашњег гостопримства мештана дуж обале.

Дневни просек је био око 53 километра, док је рекордна деоница од Шамца до Брчког износила чак 85 километара од свитања до сумрака. Једина деоница коју је кајак морао да пређе копном било је пар километара око граничног прелаза Рача.

Економисти по струци, Солдат и Лакић су сами осмислили и финансирали овај подухват са жељом да се будућа експедиција омасови и забележи у виду документарног филма који би обухватио информације о самим стратиштима дуж савског тока.

- Идеја је потекла од Мирослава и стара је седам година, чекали смо прави тренутак за њену реализацију. Желели смо да на овај начин одамо почаст српским жртвама, обојица смо изгубили претке у Другом светском рату и желели смо да на овај начин покажемо да их никад нисмо и нећемо заборавити. Циљ овог пута је да се скрене пажња српском народу и будућим нараштајима да се не смеју никад заборавити злочини који су учињени нашем народу и да је култура сећања изузетно важна - рекао је Лакић.

Солдат је додао да је Сава симбол страдања српског народа јер је дуж ње било много стратишта, али и симбол подизања после свега што нас је снашло.

- Сава је река која је уско повезана за српским жртвама. Као што се Сава после дела у којој је уништавају неке фабрике после неколико километара врати у много лепше стање, тако је и српски народ све злочине преживео, али их не смемо заборавити. Због тога желимо да скренемо пажњу целом народу да сећање на наше жртве мора да трају заувек - истакао је Солдат.