Дирљив, тренутак са сетом пред почетак првенствене утакмице у Сурдулици, између Радника и Радничког. Нишлије нису заборавиле левокрилног нападача, Стојадина Шолета Петровића, једног од најбољих фудбалера клуба са Чаира, средином седамдесетих година 20. века.
„Реал са Нишаве” уручио је пре почетка дербија „jужне пруге” пригодан поклон, дрес и тренерку, хитром и снажном дриблеру, како кажу, јужно од Ниша, све до Врања, мајстору фудбала без којег је нишки Раднички био незамислив пре пола века.
- Какав тренутак, заиграло ми је срце у грудима, сетио сам се стотина аплауза на Чаиру пре, ево, више од 50 година, али и на осталим стадионима, где год да је нишки Раднички гостовао, од Љубљане, до Скопља. Хвала мом „Реалу са Нишаве” што ме се сетио, тамо сам провео најлепше доба живота, а Раднички је знао да загорча животе тадашњој великој четворки југословенског фудбала, Црвеној звезди, Партизану, Динаму и Хајдуку. Били смо страх и трепет за све ривале. Велику захвалност дугујем и Раднику, такође и дивној публици у Сурдулици на аплаузима за време церемоније доделе поклона. Тренерка и дрес Радничког заузимаће посебно место у мом дому – рекао је Петровић.
Седе косе и оседелих бркова, популарни „Шотке” памти сваки тренутак из фудбалског живота у драгом Нишу. Свакодневно се сети бројних пробоја по левом крилу, голова, додавања саиграчима, публике на Чаиру. Ниш је био оно што данашња омладина не може да замисли, а његови вршњаци и фудбалски гурмани увек се радо сете златног доба, чуда из града на Нишави, чији је део био и Стојадин Шоле Петровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
