Две године је провео у Партизану, а онда продужио уговор на још две. И то у лету када је био вероватно најтраженијих бек у Европи. Када је имао и неке друге понуде. Што није нешто што често виђамо, посебно не од Американаца.
После њега уговоре су продужили Зек Ледеј, Алекса Аврамовић, Џејмс Нанели...
И зато...
Да ли осећа да је продужетком сарадње са Партизаном, када је одлучио да остане ту и настави да гради започето, показао и другима пут, упитан је Кевин Пантер.
На питање је одговорио – питањем.
- Шта ви мислите?
На потврдан одговор, климнуо је главом. Као знак потврде.
- Пре него што сам ја потписао, нико није био. После мене, Зек, Алекса и Џејмс су одлучили да остану. У том периоду нисам знао ко ће да остане. Урадио сам то због себе, не због некога другог. Желео сам то да урадим. Осећам сам се тако, капитен сам, лидер тима. Када ме тренер позвао да се вратим, урадио сам то. Остали су после то пратили. И срећан сам због тога.
Баш то што је сачувао већи део тима можда је и највећа предност Партизана у односу на друге. Пре свега – припреме су лакше прошле, процес упознавања и уклапања није се ни приметио...
- За сада све изгледа добро – додао је Пантер.
Али – још бољи осећај ствара то што сезона почиње. За Партизан у понедељак, када ће у Штарк арени дочекати Морнар.
- Спремни смо да праве утакмице почну. Све је прошло добро, подигли смо форму, више смо играли једни са другима, повезали се, направили добру хемију. Сада чекамо да почну праве ствари – каже капитен црно-белих.
Током предсезоне, дешавале су се утакмице у којима је Партизан имао велику предност, па је губио. Почевши од финала Суперкупа АБА у Подгорици, па обе на турниру у Атини. Практично на исти начин. Пантера то очигледно не брине. Каже...
- То су само утакмице предсезоне.
Партизан није много мењао, костур екипе је остао исти, дошла су само четворица играча: Пи Џеј Доужер, Френк Камински, Матеуш Поњитка, као и Огњен Јарамаз, који је заправо повратник у тим. После више од месец дана заједничког рада, како му све то изгледа, упитан је капитен црно-белих.
- Све је добро. Трудили смо се да их укључимо у оно што смо пре радили, на начин како смо то радили. Већ се знамо, па и ко шта воли да ради на терену. Током предсезоне смо играли са баш много различитих петорки на терену, много различитих ствари смо урадили. Било је добро да се то види, да се осети. Са ове тачке већ знамо шта треба да урадимо, на чему морамо да наставимо да радимо, како бисмо изгледали добро на терену.
Да ли га је можда неко од нових играча изненадио, на било који начин, било је питање за Пантера.
- Не, не... Са Пи Џејом сам играо на колеџу, Френка сам гледао још док је играо на Висконсину, гледао сам га и у НБА, знам шта може. Ништа ме није изненадило. Очекивао сам да су добри играчи.
Каже – једва чека да сезона почне. Једва чека те „праве“ утакмице. Да опет чује тај хук са трибина. Ако је судити по броју продатих сезонских улазница – више од 16 хиљада – тај хук ће бити чак и јачи од оног из прошле сезоне.
Да ли те вртоглаве бројке повећавају притисак или је само мотив већи, упитан је Пантер. Каже...
- Никакав притисак. То смо све већ доживели прошле сезоне. То смо и очекивали. Знамо да ће навијачи да одраде свој део, на нама је да одрадимо наш.
А шта је њихов „део“? Где је ове сезоне постављена лествица очекивања? Посебно јер је у прошлој Партизан једна утакмица делила од фајнал-фора Евролиге. Да не подсећамо сад на све што се дешавало током те серије – непоновљиве – са Реалом. Да би после свега тога, - опет у мајсторици – Партизан освојио АБА лигу.
- Имамо највеће могуће циљеве. Плеј-оф, фајнал-фор, освојити трофеј... Зато смо ту. Зато свакод дана тренирамо јако. Јер желимо да побеђујемо. Да пробамо да одемо на фајнал-фор.
СУСРЕТ У „ОПАСНОМ” ПАРКУ
Није изненађење када га у Београду окруже деца. Али, када га у Њујорку сретну навијачи Партизана, то је већ јесте необично.
- Још је тај парк и „опасан“ – додао је уз осмех Пантер.
Али – десило се. Током лета је на друштвеним мрежама осванула фотографија капитена Партизана са групом навијача из тог „опасног“ парка у Њујорку.
- Увек је лепо када се вратиш кући и сретнеш људе који те подржавају. У том парку сам се играо као клинац. Било је баш кул.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
