ХАЛО, ХАИФА - Улетела је у кућу и рекла „Креће рат”

Прво „хало” из Србије и узвраћено истог тренутка из Хаифе. На вези су Сања Гоманс (девојачко Бурсаћ) и Марта Дрпа, уз Божицу Марковић три играчице које су ове сезоне појачале Макаби из Хаифе.

Сања прича у даху:

- Освојиле смо турнир и добиле два дана слободно. Сећам се да смо 6. октобра биле на плажи, Марта, цела екипа, били смо срећни, освојиле смо пехар, све је лепо и красно. Вече. Марта улази у собу и каже креће рат – почиње разговор Сања Гоманс за Спортски журнал.

Осећа се у гласу страх, али и прибраност:

- Стани, какав рат, полако. Свесне смо и знамо да овде то траје деценијама, али да ће баш да ескалира и то у коликом обиму, са толиким бројем жртава. Страшно, страшно – понављала је Сања.

Како сте, какви су даљи панови, где се налазите?

- Заједно смо у кући. Није нам свеједно. Уплашене смо. Нећу да кријем, нисам спавала. Гледамо свакодневно те страхоте, слике. Имамо аларм за ракете, верујте да се чује на сваких десет секунди како означи да је лансирана.

У Хаифи је мирније?

- Константно авиони прелећу, не престају. Обучене спавамо за не дај Боже. Имамо састанак у клубу да видимо шта и како даље. Једној саиграчици су два брата на фронту, један је рањен. Не знам...

Да ли постоји конкретно решење, каква је реакција управе?

- Идемо у салу да се договоримо. Клуб је рекао да ће да прибегну евакуацији ван земље док се све не смири. Још немамо потврду. Чекамо одлуку да ли се враћамо кући или не. На вези смо и са нашим конзулатом. Знам и верујем да ће све учинити да се ово заврши како треба.

Близу сте границе?

- На 50 километара од границе са Либаном. Не осећамо се безбедно, не знамо одакле ће да крену ракете. Што је најтужније, пренело се и на цивилно становништво. На улици нигде никог нема.

Утакмице, уговори, планови, то вам није ни на крај памети?

- Седимо и чекамо. Не размишљамо о уговорима. И даље смо део клуба и надам се да ће све ово да се смири, да ћемо, ипак, успети да завршимо сезону.

Како су вам породице, телефони мора да су се усијали?

- Заједно смо да нам буде лакше. Нон стоп смо на вези са родитељима, пријатељима. Моја мама плаче непрекидно. Значи нам свака подршка, сваки позив, лакше је јер ово су слике које ретко ко жели да види, убијање деце, становништва.

Како је Марта?

- Сада већ мало уплашено – убацује се Дрпа, девојка која је преживела „Олују” и са својих шест година морала да избегне из Книна, а сада у 34-ој преживљава исто, али у другој земљи. – Храна је ту, опремиле смо се за сваки случај, имамо оно најпотребније.

Ипак, Марта и Сања се држе. Верују у боље дане, да ће кроз неколико дана за њих две, ово бити само ружан сан.  

Звездино „дете” Дрпа и Бурсаћ, из ривалског Поштара 064, надају се да ће истрајати у својој премијерној сезони у Израелу, за Сању пета држава у каријери, за Марту осма. И обе су биле репрезентативке Србије.