Ин Бом Хванг је овог лета стигао у Црвену звезду, мада је мало ко могао да претпостави да ће репрезентативац Јужне Кореје стићи у Србију.
Београђани су искористили проблеме које је имао са Олимпијакосом.
Јужнокорејац је у блогу описао догађаје од овог лета.
- Током предсезоне напустио сам Грчку и вратио се кући. Нећу да улазим у детаље, али одлука није донета без разлога. Није било лако, али не жалим због избора.
Да у питању није лепа прича говоре и следећи редови...
- Питам се да ли ћу до краја моћи да испричам ову причу када једног дана будем скинуо копачке и завршио каријеру.
Олимпијакос, тужба... Упркос свему, Хванг није престајао да тренира. Знао је да мора да буде спреман када нови клуб позове.
- Тренирао сам без престанка, у теретани, апартману, трчао поред реке близу куће. Осећао сам да индивидуални тренинзи нису довољни да бих остао у форми. Био ми је потребан прави фудбалски тренинг. Није било лако закупити терен у некој метрополи, нашли смо један у Асану. Направио сам тим од пријатеља из јуниорских дана, који се сада баве другим пословима. Ривали су нам били омладинци Даеџона. Пријатељи су знали у каквој сам ситуацији, иако одавно не играју, трчали су преко максимума, само да бих ја имао добру симулацију. Зато сам се и ја борио преко максимума, играо грубо као на правој утакмици. Током три недеље успео сам да побољшам физичко стање. Много људи ми је помогло и духовно и на сваки други начин. Никада им то нећу заборавити.
Потом је појаснио како је завршио у Звезди.
- Четири дана пре краја прелазног рока схватили смо да би било боље да се преселимо у Европу и тамо пратимо ситуацију. Преговарали смо са три клуба. Одсео сам у Минхену како бих у хотелској теретани наставио да радим. Преговори нису били лаки, осећао сам да се неће завршити до 1. септембра. Одлучили смо се за тим који ме више желео.
МИСЛИО ДА ЈЕ КАЗЕМИРО НАЈБОЉИ, РОДРИ ГА УБЕДИО У СУПРОТНО
Присетио се Хванг дебија на Бановом брду и дуела у Манчестеру.
- На мом дебију изгубили смо од тима слабијег од нас. Нисмо имали времена да се кајемо, јер смо за неколико дана играли против Манчестер ситија. Тамо смо дали први гол, али смо у другом полувремену примили три. Сви играчи Ситија су били сјајни, али један ме је посебно одушевио. До сада је за мене најбољи задњи везни на свету био Каземиро. Родри ме је убедио у супротно. Меки и флексибилни покрети нису се могли очекивати од играча такве грађе. Могао сам из прве руке да искусим оно што сам сматрао својим предностима: способност да брзо проценим ситуацију и одиграм с лоптом. Осећао сам зашто је Родри светска класа. Он је урадио све да мој фудбал учиним зрелијим.
А, онда 1. септембра драма.
- Имао сам договор са тим клубом. Купили су ми авионску карту. Пре чекирања карте звао ме менаџери рекао да пропустим авион, јер су се неке ствари у преговорима промениле. Рекао сам себи да ће све бити у реду, јер је за неколико сати био још један лет за град мог будућег клуба. Међутим, проблем није решен. На крају сам пропустио оба лета, а трансфер пијаца је завршена у већини европских земаља. Наредног дана сам се осећао празно, али сам морао да одем у Кардиф где су ме чекале обавезе у репрезентацији.
Онда су се јавили црвено-бели.
- Звезда је знала да сам преговарао са клубовима из лига петице. Када се прелазни рок завршио, они су кренули у акцију. Запазио сам велику искреност руководства Црвене звезде. Дали су за мене рекордну суму када је у питању српски фудбал. То је доказ озбиљне вере. Уздајући се у искреност руководства клуба одлучио сам да постанем Звездин играч. Да, сада ви очекујете да кажем како је то изнуђена одлука, јер нисам имао избора. Рећи ћу нешто друго, место где сада играм је престижан клуб у источној Европи, вероватно највећи. Освојио је Лигу шампиона 1991. године. Моје срце је било гануто, јер су ми помогли када сам био очајан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
