Јул месец је. Балша Копривица у Лос Анђелесу, на тренинзима. Јаваљање из САД завршава речима...
- Видео сам се и са Нанелијем. Негде око његовог рођендана био је ту са породицом. Ишли смо у Дизниленд.
Друга половина августа. Почетак припрема Партизана.
- Да, ишли смо у Дизниленд. Водио сам га и на ролеркостер – открио је детаљ више насмејани Џејмс Нанели...
И, лудо су се провели... Ипак, није то било тако „луд провод“ као у суботу увече у Штарк Арени, против Цибоне.
Јасно је да да између најстаријег и једног од најмлађих екипи постоји нека посебна веза. Чега је доказ и тај ролеркостер у Дизниледну. А што се још једном видело и потврдило на „ролеркостеру“ у Арени.
Партизан је скромно ушао у утакмицу. У првом полувремену губио и двоцифреном разликом, на паузу отишао у минусу од шест поена.
И онда... Ролеркостер!
Серија којом се Партизан вратио, окренуо резултат и сломио Цибону, почела је закуцавањем Копривице на асистенцију Нанелија. У њој је и сјајни Американац закуцао, али пре тога је везао две тројке. Укупно у трећој четвртини убацио 13 поена.
Али, више од тога свима је пажњу привукла његова јасна жеља да разигра баш Копривицу. Више пута му је на терену говорио у стилу: „Само настави“... А било је и тренутака када га је буквално гурао руком у леђа... Да – настави!
- Да. После утакмице су ми у свлачионици рекли како ме хранио, као да сам му четврто дете – рекао је после свега насмејани Копривица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
