Љубав Партизанове породице - највећи трофеј Драгана Тодорића (ФОТО)

Драган Тодорић је јединствена личност у нашој кошарци и спорту у целини. Као играч, касније и као функционер био је важан шраф апсолутно свих успеха црно-белих. Увек, посвећен и подређен Партизану никад се није истицао у први план, толико да јавност није увек препознавала колико је његов допринос.

Али, знали су они који су са њим играли и сарађивали. Колико га цене и поштују све што је урадио најбоље се видело синоћ на промоцији књиге „Црно на бело” у којој је Тоша на питак начин сумирао пола века проведених у клубу који је за то време од прошао пут од краткотрајног одласка у другу лигу до титуле европског шампиона и ниске трофеја са којом уз раме може да стане чувеном Реалу.

Тодорић је својом црно-белом историсјком читанком на једном месту окупио сазвежђе кошаркашких асова попут Драгана Кићановића, Жељка Обрадовића, Предрага Даниловића, Жарка Зечевића, Мирослава Берића, Владе Драгутиновића, Млађана Шилобада, Зорана Стевановића, Дејана Томашевића, Душана Кецмана, Александра Павловића, Душана Керкеза, Горана Ристановића, Владе Андроића... Били су ту и Веселин Баровић и Данило Митровић, спортски пријатељи из Црне Горе, угледни кошаркашки радници. Као и некадашњи и садашњи сарадници из клуба Бане Лазаревић, Дејан Кијановић, Милан Искрин, Жарко Стијовић, Милан Илић, Вук Рајковић, Весна Добрић...

Другарска, рекло би се породична атмосфера обележила је промоцију Тошиних записа. Драган Кићановић је причао о данима кад су се као тинејџери упознали на кошаркашком терену, потом о годинама кад су били саиграчи и цимери, окумили се и до дан данас остали пријатељи.

Предраг Даниловић је више причао о данима кад је са Тошом сарађивао као функционер и признао да је од њега доста научио, а Жарко Зечевић је открио како је „Шаранче” дошао у Партизан, данима кад је радећи у маркетиншкој агенцији клуба био успешнији у склапању послова чак и од њега, све до неких занимљивости које нису биле предвиђене за откривање. Слобода да открије те анегдоте само је показатељ да није била реч о формалној промоцији, већ породичном окупљању.

- Више од две године био сам под притиском породице и људи који су ми помогли да све то преточим на папир. Чинило ми се да сам све испричао, а кад сам прочитао материјал схватио сам да би могла макар још једна књига да се напише – рекао је Тодорић.

Кад је саслушао све говорнике Тодорић се захвалио на крајње искрен начин, без увијања:

- Захвалио бих се Жарку Зечевићу што ме је довео у Партизан и после играчке каријере ме запослио, дао прилику да учим од њега. Хвала Драгану Кићановићу што ме је довео у кошаркашки клуб и свему другоме. Саши Даниловићу се захваљујем што ме није отерао кад је дошао у клуб, а Остоји Мијаиловићу и Милану Искрину што су ме_„сменили” и омогућили ми да дочекам педесет година у Партизану!

Аплауз који је добио био је само тачка на вече које ће сасвим сигурно Драгану Тодорићу бити пуна сатисфакција за све што је током година уложио у Партизан.