Делије и Обрадовић - љубав која нема граница (ФОТО, ВИДЕО)

Како ће Делије дочекати Сашу Обрадовића, била је једна од веома честих тема када се причало о атмосфери и амбијенту који ће пратити  меч између Црвене звезде и Монака.

Када је последњи пут дошао да игра против клуба у коме је одрастао, био је то 12. јануар ове године. Тај меч се играо у Пиониру и претходиле су му слике које се ретко виђају. Почеле су да се ређају од тренутка када је цењени  стручњак крочио на паркет. Не штедећи грла, Делије су тада загрмеле у част свега што је Обрадовић донео трофејном клубу као играч од 1987. до 1993, па затим

и 1994, након кратке епизоде у Лиможу, а онда и у трећем мандату у сезони 1999/20.

Када се на лето 2020. вратио кући, као тренер, корона и изостанак навијача  у дворанама, учинили су своје. Није дошао тада жељени резултат и брзо је уследио растанак. Обојило је то дуго очекиван

и са обе стране прижељкиван повратак, али то није утицало на емоције. Управо су оне водиле Обрадовића када је тог 12. јануара, пре подбацивања лопте, дошао до центра терена, клекнуо и пољубио грб Црвене звезде. Причало се о томе дуго, била је то и тема у Монаку, поготово што је на крају било 92:68, за црвено- беле. А сада, разумљиво, донела дилему - шта чека Обрадовића.

Како је сам недавно рекао, цењени стручњак је тог јануара осетио да није одбачен, прихватио је љубав навијача и све је то стало у причу за памћења.Сада је стигао са бременом два пораза на отварању и под великим притиском обеде. Али то му сигурно није  било у мислима, када је видно, преплављен емоцијама, изашао из тунела, праћен повицима и овацијама. Док је шетао ка клупи Црвене звезде повици су били све јачи. Пре него што се поздравио са Душком Ивановићем и његовим асистентима, високо је подигао руке, након чега је једну спустио на срце. Био је то још један незабораван тренутак у режији Делија и Обрадовића.