Почетна / Фудбал / Репрезентација

Орлови без грешке против Црне Горе, реми и пораз са Хрватском

Репрезентација Србије има позитиван биланс у дуелима са некадашњим југословенским републикама
ФОТО: В. Марковић

Протекли дуели са Црном Гором у квалификацијама за Европско првенство 2024. били су 11. и 12. репрезентације Србије против некадашњих југословенских република.

Највише пажње у историји Орлова изазвали су окршаји са Хрватском у квалификацијама за Светско првенство 2014. у Бразилу.

Прва утакмица са Коцкастима дошла је у периоду кад је наш селектор Синиша Михајловић још лутао у избору играча. У Загребу је тако извео више него изненађујући тим са Марком Шћеповићем, Иваном Радовановићем и Аленом Стевановићем као стартерима. Пораз (0:2) био је логичан след ствари, поготово кад се узме у обзир снага Хрвата.

На Маракани је већ била другачија прича. Шаховничари су повели голом Марија Манџукића у 53. минуту. Изједначио је Александар Митровић и постигао првенац у дресу репрезентације. Меч је обележио и брутални старт Јосипа Шимунића на Миралему Сулејманију у 90. минуту. Штопер Хрвата кажњен је црвеним картоном, али је спречио пораз своје селекције.

Претпоставили смо већ тада да ће популарни Митар постати рекордер по броју голова за наш државни тим. До данас је одиграо 85 утакмица и у стрелце се уписао 56 пута.

Србија је у истом циклусу играла и са Македонијом. Први меч у Скопљу упамћен је по неочекиваном поразу (0:1), али више по сукобу селектора са Браниславом Ивановићем и Александром Коларовим. Михајловић је Ивановићу одузео капитенску траку и преселио га на клупу, док Коларов није смео да носи број 11. Разлог је претходни неуспех у окршају са Белгијом  Београду (0:3) и превише необавезна игра двојице звезде тима.

„Реванш” у Јагодини био је последња утакмица квалификација. Србија је играла сјајно, водила 5:0, на крају је примила гол. Тада смо заиста зажалили што су се борбе за Мондијал завршиле.

Орловима су први ривали у такмичарским мечевима били против Словеније 2010. и 2011. Утакмица на стадиону Црвене звезде дошла је у невреме. Разочарање елиминацијом у групној фази планетарног шампионата у Јужној Африци и лоши односи на релацији селектор Радомир Антић – руководство ФСС резултирали су да Словенци воде и освоје бод. Антић због казне са СП није ни седео на клупи, већ су „командовали” Решад Куновац и Александар Јанковић.

Творац васкрснућа репрезентације у претходном циклусу следећег месеца је смењен. Посао је преузео Владимир Петровић. Окршај са Словенцима у Марибору октобра 2011. био је пресудан за Србију. Нашим најбољим фудбалерима била је неопходна победа да се пласирају у бараж за ЕП, али је меч завршен поразом. Бојан Јоргачевић примио је гол  Дарета Вршића са 40 метара пред одлазак на одмор. Уочи  финиша утакмице Самир Хандановић одбранио је једанаестерац Немањи Видићу.

Пуних пет година чекали смо да нам жреб додели поново некадашње земљаке за ривале. У дебитантској сезони Лиге нација 2018. први пут су снаге одмериле Србија и Црна Гора.

Историјски, први окршај у Подгорици припао је Орловима. Александар Митровић био је двоструки стрелац. Први гол постигао је после прекршаја Филипа Стојковића на Милану Родићу, тадашњем саиграчу из Црвене звезде.

Наша репрезентација је одлично одиграла прво полувреме и погоцима Митровића и Адема Љајића најавила победу. Соколови су у наставку само ублажили пораз.

Наредни двомеч са некадашњим земљацима уследио је четири године касније. Током јуна 2022. одиграна су четири меча Лиге нација, од тога по два између истих ривала. Није било неизвесности у Београду. Србија је славила са 4:1, искупивши се на тај начин за претходни пораз од Норвешке. Орлови су у Љубљани одиграли сјајно прво полувреме, водили су 2:0, али су у наставку за пет минута примили два гола и изгубили два бода.

Овогодишњи двомеч са Црном Гором у квалификацијама за ЕП 2024. био је за нашу репрезентацију тежи од првих дуела. Соколови су успешно одолевали до 70. минута у Подгорици, а онда је резервиста Душан Влаховић са два гола донео бодове Србији, а домаћин је остао ненаграђен за добру игру. Пре три дана у Београду изабраници Драгана Стојковића су се дуго мучили. Пресудили су Александар Митровић и Душан Тадић. Фантастично је сјајни нападач постигао први гол, затим је био спретан на реакцију капитена. Управо је Тадић ставио тачку на победу. У освајање бодова почели смо да сумњамо после изједначујућег гола Стевана Јоветића.

МАЊИ ИНЦИДЕНТИ ПРОТИВ ХРВАТСКЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Утакмице Србије са некадашњим југословенским републикама протекле су уз спорадичне, невелике инциденте.

Против Хрватске 2013. и у Загребу и у Београду било је вређања гостујућих репрезентација са трибина. То је навело Давора Шукера, председника ХНС, да изјави да није време за регионалну лигу.

Први дуел са Црногорцима у Подгорици протекао је без иједног испада. У нашем главном граду, међутим, било је вређања и гађања гостујућих симпатизера, па је ФСС био кажњен затварањем стадиона.

Изгреда је било и пролетос под Горицом. Због ружних узвика, неприкладних транспарената и паљења заставе НАТО пакта кажњена су оба савеза, наш више па је утакмица са Мађарском у септембру одиграна само уз присуство деце до 14 година.

СРБИЈА НА ТРИ СП, ХРВАТСКА ДВАПУТ ТРЕЋА НА МОНДИЈАЛУ

Србија у репрезентативном фудбалу није имала успеха као Хрватска. Словенија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија су далеко неуспешније.

Орлови су играли на светским шампионатима 2010, 2018. и 2022, али нису прошли групну фазу.

Хрвати су блистали 1998. били трећи на свету, 2018. други и 2023. поново трећи.

Словенија је играла на мондијалима 2002. и 2010. и континенталној смотри 2000. у Белгији и Холандији (тад се састала са СЦГ – 3:3).

Босна и Херцеговина учествовала је само на Мондијалу 2014. у Бразилу и елиминисана је пре нокаут фазе.

Јужне комшије су, под називом Северна Македонија, дебитовале на великим такмичењима 2021. на Европском првенству.

Црна Гора једина од свих некадашњих југословенских република није играла на завршном турниру. Соколови су једини пут у баражу елиминисани 2011. Чешка је била успешнија у борби за ЕП 2012.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

007
A nekad se navijalio Plavi Plavi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.