Кад се погледа шири списак од 29 кандидата – плус накнадно позвани Марко Симоновић - за Светски шампионат у Шпанији, селектора Србије, Александра Ђорђевића и, ко је преостао после скраћења на 20 имена, могло би се закључити да ће Немања Дангубић можда бити и метафора нашег поприлично измењеног националног тима. Барем кад је стил и начин игре у питању.
Сале национале је чим је добио Орлове на старање најавио да му је жеља да они играју у складу са трендом светске кошарке. Што подразумева брзину и атлетицизам играча. У таквој поставци момак који је последњих седмица био у жижи занимања, не само српске јавности, сналази се као риба у води.
Изабран је као 54. пик у другој рунди, драфт је пратио са родитељима и братом у родном Панчеву. Кад је сан почео да га хвата, из Сан Антонија су га позвали и рекли му да су од Филаделфије преузели право на њега.
По многима Сан Антонио игра најлепшу кошарку, поред тога је и актуелни шампион, води га велики пријатељ Срба, Грег Поповић, тамо су Аргентинац Ђинобили, Французи Паркер и Дијао, Бразилац Сплитер, Италијан Белинели, Аустралијанци Милс и Бејнс... Све „тзв неамериканци”. Ногу је повукао далеке 1989. Жарко Паспаљ, први наш играч у НБА лиги.
- Импонује ми Сан Антонио, али још је рано, да претходно одиграм две три сезоне у Европи, још ојачам, стекнем искуство – говори сувоњави, танани младић, стидљивог осмеха који у ногама као да има опруге.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.