Ненад Лаловић наследник Ђукића, Филиповића, Станковића

Члан Извршног одбора Међународ ног олимпијског комитета (МОК)- Ненад Лаловић добио је нови мандат у чланству МОК-а, што је ново признање за његов рад и допринос афирмацији олимпијских вредности. Лаловићу, који је постао члан МОК-а 2015. године, на заседању те организације у Мумбају претходне седмице продужен је мандат до краја 2028.

– Привилегија је бити део Међународног олимпијског комитета. Почаствован сам континуираном подршком чланова МОК-а. Са великим задовољством наставићу да радим и доприносим даљим успесима олимпијског покрета – пренео је Олимпијски комитет Србије (ОКС) изјаву Лаловића који је члан и Извршног одбора ОКС-а.

Лаловић тако наставља путем који је пре дуже од једног века трасирао генерал Светомир Ђукић, оснивач Српског олимпијског клуба (1910), који је био члан МОК-а од 1912. до 1948.

После Ђукића, са простора Југославије, у чланство МОК-а примљени су Фрањо Бучар (1920-1946), Станко Блоудек (1948-59), Борис Бакрач (1960-68), Слободан Филиповић (1987-1995) и Бора Станковић (1988- 2005).

Лаловић је отишао корак даље од њих када је 2018. године постао члан Извршног одбора МОК-а, што значи да се налази међу 15 личности које са председником МОК-а Томасом Бахом воде ту организацију и утичу на најважније одлуке у њеном раду.

Чланство МОК-а је знатно шире и са мањим овлашћењима. Како је наведено у Олимпијској повељи: „Чланови МОК-а представљају и промовишу интересе МОК-а и Олимпијског покрета у својим земљама и у организацијама олимпијског покрета којима припадају”

– Чланови МОК-а су многе јавне личности из разних крајева света. Бивши генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун је председник Етичке комисије МОК-а. Имамо разне владаре, до нивоа краља, пошто краљеви не могу да буду бирани. Ту је принц Алберт од Монака, луксембуршки надвојвода Анри, принцеза Нора од Лихтенштајна, британска принцеза Ана, кувајтски шеик Ахмед Ал-Сабах, катарски принц Тамим Ал Тани, дански принц Фредерик, јордански принц Фаисал бин Хусеин, белгијски барон Пјер-Оливије Бекерс. Ту су и познати филантропи, режисери и још неке јавне личности… - рекао је раније у интервјуу „Политици” Ненад Лаловић.

Тренутно МОК има 107 чланова, међу којима су председник МОК-а Томас Бах (по функцији) и десетине успешних олимпијаца, попут Сергеја Бубке (Украјина, атлетика), Пола Тергата (Кенија, атлетика), Рју Сунг Мина (Кореја, стони тенис), Јелене Исинбајеве (Русија, атлетика), Себастијана Коуа (Велика Британија, атлетика), Кирсти Ковентри (Зимбабве, пливање), Пау Гасола (Шпанија, кошарка), Федерике Пелегрини (Италија, пливање), Саре Вокер (Нови Зеланд, бициклизам)… Од 2020. године чланови МОК-а су и председник Светске фудбалске федерације (ФИФА) Ђани Инфантино и бивша председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић.

Лаловић се у олимпијском покрету наметнуо кад је као председник Светске рвачке федерације (УВВ) успео да сачува рвање на олимпијској сцени. Међу десетинама функција које обавља у међународним спортским организацијама издвајамо и то да је члан управних одбора Светске антидопинг агенције (ВАДА), Асоцијације спортова летњих олимпијских игара (АСОИФ), Асоцијације свих спортских асоцијација (ГАИСФ), Комитета медитеранских игара, Олимпјског самита МОК-а (одржава се једном годишње). Од 2017. члан је и Комисије олимпијске солидарности.

– Велика је част и то што репрезентујем нашу рвачку породицу у МОК-у и Олимпијском покрету. Рвање је спорт који вас учи многим стварима, и све то мени лично даје додатно самопоуздање да све те вредности на прави начин искористим у свом раду како бих дао што је могуће већи допринос у развоју МОК-а у будућности – истакао је Лаловић који је својевремено био шеф Кризне групе за враћање Кувајта у олимпијску породицу.