Лепо и корисно, могло би се констатовати после тријумфа Радничког 1923 у мечу шеснаестине финала Купа Србије са БАСК-ом. Оствареном победом после дужег времена крагујевачки суперлигаш је „прескочио“ прву препреку у овом такмичењу, а друга бенефит је што је тренер Феђа Дудић шансу указао и играчима са мањом минутажом у досадашњем делу сезоне. Коначно, оно што уз сам успех и највише радује јесте што је настављено са праксом да млади играчи добију шансу да упишу прве наступе у сениорској, званичној, конкуренцији.
У првенственом мечу са Напретком то је био случај са Миланом Алексићем, који је на Царевој ћуприји успео и да погоди мрежу домаћина, против кога је шансу добио и његов вршњак, осамнаестогодишњи, Никола Букумира. Играо је неких 15 минута и готово одмах по уласку у игру осмелио се на ударац ка голу, при чему су сантиметри одлучивали да лопта прође поред десне стативе голмана БАСК-а. Истакао се и са неколико дефанзивних акција, такође и исказаном вољом и жељом, добивши и похвале стручног штаба и саиграча.
- Драго ми је што сам добио прилику да заиграм, што ће свакако за мене представљати подстрек за даље, имам велику жељу да се наметнем тренеру Дудићу и позиционирам у оквиру прве такмичарске екипе. Заиста тај осећај када сам ушао у игру је феноменалан, нешто што ћу сасвим сигурно дуго памтити. Остао је мали жал што нисам био прецизнији приликом шута готово чим сам ушао на терен, али најважније у свему јесте да смо остварили победу - истакао је Никола Букумир, тренутно најмлађи играч у крагујевачком тиму, који подједнако добро може да игра на позицијама задњег и предњег везног играча.
Старији играчи су добро прихватили младог играча из Краљева, а самим тим и њему олакшали адаптацију на сениорски фудбал.
- Од првог тренутка сам имао тај осећај као да сам код своје куће, тако да је промена средине протекла на најбољи могући начин. Доста сам напредовао од доласка, незахвално је причати о самом себи, али имам утисак да сам сазрео као играч. И даље сам стандардан у омладинској екипи коју са клупе предводи Душан Николић, без обзира на тек прве минута у сениорском тиму, вољан сам и желим да допринесем млађим саиграчима остваривању добрих резултата. Упоредо, завршавам и едукацију у средњој Економској школи, тако да имам доста обавеза током дана, које успевам да ускладим.
Као и сваки млади играч и човек, има одређених жеља и амбиција, уз постојање свести да се до испуњења може доћи само жестоким радом и одрицањем, која су неминовна на путу ка успеху.
- Још увек сам под утиском утакмице у Београду и да сам био у екипи са изузетним играчима, од којих сигурно могу доста тога да научим. Свестан сам да се преко ноћи не може доћи до дреса првотимца, али имам изузетну вољу да се за њега изборим. Прижељкујем и надам се да ћу ускоро поново добити шансу, тако да је на мени да је што је могуће спремније дочекам и на крају и искористим. Самим тим сви моји планови су чврсто везани за Раднички - закључио је Букумира.
ИЗ КИКЕРА У РАДНИЧКИ 1923
Пре око годину и по, овај фудбалер је стигао из краљевачког Кикера, у коме је и почео да тренира фудбал са тек нешто више од четири лета старости.
По доласку у Крагујевцу заиграо је одмах у омладинској екипи и био стандардан у првој постави, доприневши одличним резултатима у елитном рангу омладинског фудбала.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.