Пласманом у плеј-оф у прошлој сезони, сигурно да су у шумадијској престоници створена велика очекивања и наставак узлазне путање фудбалера Радничког 1923. Међутим, после остваривања једног од најзначајнијих остварења у клупској историји, дошло је да пада услед очигледно много фактора, највише тешког распореда и великог броја мечева ван домаћег терена из разноразних околности. Посегло се за променама, поверење да седне на клупу црвених добио је Феђа Дудић, рођени Сарајлија, који је са собом довео и помоћникa Аднана Јахића.
На старту одмах „тројка” – победа у Панчеву и управо од тог тренутка успеси у гостима постали су својеврстан заштитини знак екипе, која после последњег одиграног кола на суперлигашким теренима заузима десетo место.
- У контакт са садашњим клубом дошао сам преко Братислава Ристића, који је опет био на вези са Славком Перовићем, спортским директором Радничког 1923. После обављених почетних разговора увидео сам да нам се визије поклапају и од тог тренутка дилеме више није било. Свестан сам био да ме очекује пут у Крагујевац и нови изазов. Имао сам успеха са Вележом, са Сарајевом и не баш, дошао сам и да потврдим чему сам ближи од два претходна остварења. Све што сам телефоном договорио и том приликом обећано ме је и дочекало по доласку, пре свега мислим на апсолутну самосталност у раду и услове - каже Дудић.
Марљивим радом, са завидном дозом динамике и анализом сваког детаља до најситнијих финеса дошло се до екипе које се полако прибојавају сви у лиги, а уз то крагујевачки тим је после више од деценије прошао и прво коло купа. Игра се на гол више. Остварене су победе у дуелима са Железничаром, Напретком, Младошћу и Спартаком, порази су претрпљени од Црвене звезде и Партизана, на старту масовнијег такмичења савладан је БАСК, односно Шумадинци су постигли 19 голова на шест утакмица.
- Такве ефикасности не би се постиделе ни екипе из оних најјачих европских лига. Моја филозофија фудбала је игра на гол више. Екипа може још много да напредује, поготову у делу играња у високом интензитету, што се надам да ћемо постићи већ после првих заједничких припрема током зимске паузе. Остао је жал због убедљивог пораза од Партизана, који никако није одсликао однос игре на терену. То је касније потврдио и колега Игор Дуљај, изневши похвале на наш рачун, што значи да смо кадри да се упустимо у борбу и са најбољим тимовима лиге.
Уз добре резултате у последње време, добитак је и то што су прилично добро шансу искористили млади играчи попут Аџића, Алексића, Букумире, као и Глушчевића који је заправо повећао време боравка на терену.
- Волим да пружим шансу младим играчима, али искључиво као плод заслуге и залагања на тренинзима, а не да бих попунио то „бонус“ место у протоколу. Дакле, тражим да у игри имамо играча који може да одговори захтевима игре, без обзира на његове године.
Уз залагање играча, свакако да Дудић нити једног тренутка не запоставља допринос својих сарадника у стручном штабу, али како сам каже и свих осталих људи у клубу.
- Овај период у Крагујевцу ми је више него добар. Сви људи које срећен на улици су љубазни и срдачни. Нисам очекивао да ће све то бити изражено у оволикој мери и дивим се свему томе. Направили смо добру атмосферу. Заједничко за све нас у клубу је да смо сви максимално посвећени да клуб постигне што боље резултате - напоменуо је Аднан Јахић, који се први пут наашао у тандему са Дудићем, а раније је између осталих, као играч, бранио је и боје Инђије.
У стручном штабу, који је састављен у великој брзини, нашли су се још Дејан Јелчић и Мирослав Стакић, који су уз професионалне активности, некако највише заслужни и за одличан штимнуг међу струком. Ту су и младе снаге у виду кондиционог тренера Марка Пантовића и аналитичара, Лазара Савића, као и пуно зноја у раду и опуштајућих тонова ван терена...
НЕК СА РАДНИЧКИМ БУДЕ КАО СА ВЕЛЕЖОМ
Најупечатљивији траг у досадашњој тренерској каријери, Феђа Дудић је оставио предводећи мостарски Вележ. Са Рођенима је освојио Куп БиХ, два пута изашао у европска такмичења.
- И Вележ сам преузе када је заузимао последње место, без бодова. Већ у том првенству смо дошли надомак Европе, заправо коронавирус је зауставио такмичења и спречио да надокнадимо разлику од четири бода, колико нас је делило од међународне сцене. Током друге сезоне изборили смо играње у квалификацијама за Лигу Европе. У трећој смо дошли до трофеја у купу и антологијског избацивања АЕК-а из УЕФА такмичења. Заиста не бих имао ништа против да се такав сценарио понови и са Радничким 1923 - рекао је Дудић.
У ГОСТИМА КОД ДУШАНА СИМИЋА
Тренерски тандем Крагујевчана је био у журби током разговора за новинске ступце, јер их је у свом дому очекивао Душан Симић, играчка легенда Радничког, али и сарајевског Железничара, у коме је играо и Дудић.
Дошли смо до информације да је Хусреф Мусемић допринео остваривању контакта популарног Дуце и шефа стручног штаба Радничког 1923, а ненкадшња „седмица” са тадашњег Градског стадиона је један од оних који пружају највећу подршку људима који сада са клупе предводе најпопуларнији клуб шумадијске престонице. О Симићу у Сарајеву се и даље прича, а како ствари стоје тако ће бити и са Дудићем у средини крагујевачке чаршије.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.