ПЕНАЛ: Нема више времена

Није било тако давно... На београдском аеродрому, онако – ниоткуд појавио се Драган Стојковић, више него очигледно у том тренутку, спреман за чекирање за лет ка Бечу. И логична питања: „откуд, где, зашто“, с два очекивана и једним нелогичним одговором:

- Идем на утакмицу са Аустријом, желим да подржим репрезентацију на путу ка Светском првенству... Ми смо се већ пласирали, али нам још нису јавили...

Србија је изгубила унапред „добијену“ утакмицу... Срећом имала је још једну шансу у Београду и некако победила Грузију...

Још једном нам „нико није јавио“ да смо се пласирали... Против Шкотске у Београду... И заиста, нисмо отишли на Европско првенство...

Стојковићу вероватно не би пријало кад би на пример Славољуб Муслин или Љубиша Тумбаковић сутра изјавили да смо се већ пласирали на ЕУРО и да је утакмица у Лесковцу само протоколарна, упркос оптимизму који никад није напуштао најмудрију главу у нашем државном тиму. Јер, утакмица са Бугарима може да буде све осим протоколарне и ако другачије дочекају њен почетак, наши репрезентативци могли би шокирани да сачекају и завршетак историјског фудбалског дана не само за Лесковац који грозничаво ишчекује недељу...

Са Бугарима, реално је, изабраници Драгана Стојковића не би смели да имају проблема. Реално је међутим било и да давне 1983. неко други раније, а не Радановић у 90. минуту донесе победу -3:2 нашој репрезентацији и пласман на Европско првенство.

Реално је било и да Партизан два пута елиминише Лудогорец и пласира се у Лигу шампиона, али... Партизанов Бугарин Иванов 2013. лежао је на трави и у Разграду правио офсајд док је Лудогорец давао гол, у Београду је наш тим у 88. минуту изгубио из пенала... И наредног лета је било „реално“ после 0:0 у Разграду, али је ничим изазван Трајковић, кад су црно-бели од 0:2 стигли до 2:2, у противничком шеснаестерцу пред очима судије ударио противничког фудбалера и зарадио црвени картон... Баш као и звездаш Канга, такође против бугарског Лудогореца на прагу Лиге шампиона 2016... После 2:2 у Разграду, Канга је у полувремену београдске утакмице ударио противничког фудбалера и оставио саиграче да се муче и на крају изгубе...

Нема, нити је икад било шале са Бугарима. Не сме да буде ни сутра у Лесковцу... Милион пута до сада суочени са слабијим од себе, наши фудбалери сервирали су нам непријатна изненађења. Зато их већ данас молимо да на мегдан са сутрашњим ривалом уђу као што ниједном нису у скорије време. И све ће им бити опроштено и заборављено: бламажа са Мондијала против Камеруна, пораз од Швајцарске... Претходни кикс против Бугара, порази од Мађара...

Јер, колико год да се радујемо головима Митровића у Ал Хилалу, успесима Тадића с Фенербахчеом, повратку Влаховића у тим Јувентуса... више од свега фудбалска Србија прижељкује њихову радост у репрезентативном дресу. И не после речи телевизијског коментатора: „Нема више времена за било шта“...