Сви то знају, сви су то више него једном видели. Жељко Обрадовић воли да комуницира са својим играчима. Некада бурно, некада уз загрљај, некад и хватајући се за главу.
Ни утакмица против Албе није била изузетак. Посебно прво полувреме. Јер – имало је ту шта да се каже. Баш сваком од играча на терену.
- Можда то изгледа као да се љутим, али моје реакције су само да помогнем сваком појединцу, на крају и тиму. Зато сам тренер – објаснио је после утакмице са Албом Обрадовић.
Рецимо, оно: „Саслушај ме молим те“, упућено Данилу Анђушићу, уз загрљај, дало је озбиљан резултат.
Анђушић је – као уосталом и цео тим Партизана – у другом полувремену изгледао много другачије. Речју – боље. Сви заједно као да су успели да збаце некакав терет са леђа, који их је притискао првих 20 минута. А онда су се одлепили и сигурно ишли ка победи. Добро, не баш тако сигурно. Било је ту успона и падова, и разлога да Обрадовић потроши сва три тајм-аута...
Али, када је једном стао на победнички колосек, Ваљак више није значајно скретао са њега.
Осим што је ово била веома важна утакмица, која је дошла у не тако сјајном тренутку за црно-беле, била је и из реда оних које су „унапред“ добијене. Макар из угла просечног навијача.
А – како је то њима изгледало? Објаснио је баш Анђушић.
- Алба је генерално неугодна екипа. Игра атипичну кошарку и никад не знаш кад може да те изненади – почео је причу сјајни шутер.
Једно је посебно нагласио...
- Поготово су били опасни у овој ситуацији када играју без притиска. Немају императив победе. Увек је најопасније играти против таквих екипа.
Црно-бели су нашли начин како да играју. Али тек у другом полувремену.
- Играли смо сјајну одбрану, дозволили смо им мали број поена и то је резултирало победом. На крају је деловала лагана, али није била.
Тачније...
- Избегли смо неизвесну завршницу, контролисали смо утакмицу, привели је крају онако како би требало и остварили врло битну победу. Имали смо и сјајну подршку навијача.
Сад иде оно „немамо времена ни да патимо ни да се радујемо“...
- Ништа! Идемо даље, заборављамо ову утакмицу, већ у понедељак нас очекује нови меч у Љубљани, јако тешко гостовање у АБА лиги, поготово после пораза од Игокее. Тако да, морамо да се опоравимо што пре и да наставимо даље – јасан је Анђушић.
ДА СЕ НЕ НАВИКНЕМ
У тренутку док је Анђушић сумирао утиске, тик поред њега прошао је Кевин Пантер, уз лагано „одгуривање“ као знак подршке и захвалности.
На констатацију навинара да га „подсећа ко је капитен“, Анђушић – на чијем је дресу у одсуству повређеног Пантера капитенска трака – уз осмех је одговорио:
- Да се не навикнем!
СУБОТА ЗА ОДМОР, У НЕДЕЉУ У ЉУБЉАНУ
Много пута је и Жељко Обрадовић помињао на чињеницу да његов тим у прва четири месеца очекују чак 42 утакмице. По десет у октобру и јануару, по 11 у новембру и децембру.
На половини новембра иза црно-белих је пет утакмица. Али и дупло коло Евролиге. Што захтева и одмор.
Кишна субота, каква је јуче била у Београду, била је идеална прилика за то. Већ данас крећу пут Љубљане, где сутра чека Цедевита Олимпија.
У ком саставу ће кренути на пут, после утакмице са Албом ни Обрадовић није могао да каже. Сигурно без Кевина Пантера. А да ли ће неко из центарске линије моћи да се прикључи, остаје да се види. Подсећамо, Копривица је ван строја још после утакмице са Игокеом, Смаилагић се жалио на слабост пред меч у Минхену, у коме је ипак играо, али после кога није могао ни да тренира. Прескочио је Албу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
