ХАЛО, АТИНА – Дарко Ковачевић: Комшије, немају шта да траже

Дарко Ковачевић, знано је, заузима крупно место у историји фудбалског живота - српског и европског. Јавности мање познато: и, другар по рођењу.

Значајна случајност или, свеједно, порука Универзума, тек потоње се јуче у атинском дому поновило педесети пут. Да буде у сагласју: знаменити центарфор, актер Светског првенства у Француској и Европског у Холандији и Белгији, иако затечен у слављу јубиларног рођендана, речи је утопио у маринаду и његов језик доби на сочности и силини кад се повела реч о данашњем дуелу с Бугарском – одлучујућем за одлазак у Немачку.

- Није спорно, добићемо Бугаре сто одсто!

Шта буди енормну наду, вашу?

- Квалитетнији смо, много. Пикси, као некад у играчком добу, изванредно води репрезентацију, као и Тадић саиграче. Момци испуњавају тражено, мислим на офанзивну игру и притисак. Митар је у изванредној форми, истоветно Сале Лукић и преостали отуд Бугари данас немају шта да траже у дуелу с нама. 

Србија је силна према напред, не и у одбрани гола?

- Напад нам је одувек била јача страна, зар не? Али, не значи и да задња линија није квалитетна. Играчи позади нису перфектни, али су млади и такође добри; ако ћемо поштено, неретко и бивали лишени помоћи везног реда. А, одбрамбеном играчу никад није лако кад остане с неким „један на један”. Време је њихов савезник и како се искуство буде гомилало на великим такмичењима биваће сигурнији, а екипа стабилнија.

Проблем представља и неимање континуитета одласка на европско и светско првенство?

- Много пута сам говорио о перманентној неопходности играња с најбољим репрезентацијама. Шта је ту је, народски речено: било и прошло, додао бих, и не поновила се двадесетчетворогодишња апстиненција са првенства Европе. Никад, више...