Почетна / Фудбал / Репрезентација

Митровић и Тадић опет изнад свих

Селектор Србије Драган Стојковић користио 28 играча на путу Орлова до континенталног шампионата, голман Вања Милинковић-Савић једини је провео на терену свих 720 минута
ФОТО: ФСС/УЕФА

Успешан пут репрезентације Србије кроз квалификације за Европско првенство 2023. прошло је  28 играча. Свих 720 минута на терену провео је само голман Вања Милинковић-Савић.

Максималан број утакмица имају капитен Душан Тадић, Никола Миленковић, Немања Гудељ и Андрија Живковић.

Најбољи учинак имају Александар Митровић и Тадић. Тобџија нашег државног тима тресао је мрежу пет пута, има и једну асистенцију. Вођа Орлова се два пута уписивао у стрелце и још два пута додавао за гол.

Позивао је селектор Драган Стојковић шест голмана током циклуса. Предраг Рајковић био је прва резерва, Ђорђе Петровић друга, опрему Орлова носили су још Борис Радуновић, Драган Росић и Филип Станковић.

Вања Милинковић-Савић био је неприкосновен. На осам утакмица примио је девет голова, у просеку више од једног по мечу.

Никола Миленковић је по броју минута у одбрани на последњем мечу против Бугарске претекао Страхињу Павловића. Некадашњи адут Партизана, сада члан Салцбурга био би стартер у окршају са комшијама да није четири дана раније погрешио, односно практично поклонио гол Белгији. Милоша Вељковића због повреде није било у конкуренцији за тим на прва три сусрета. Срђан Бабић играо је од почетка у Каунасу и Лесковцу, ушао је на крају против Црне Горе. Штопер Спартака из Москве постигао је гол вредан ремија Орлова на стадиону „Дубочица”.

Пикси је само за сусрет са Мађарском одлучио да изведе тим у формацији са четворицом играча у дефанзивној линији. Из тих разлога стартери су у Будимпешти били Страхиња Ераковић и Алекса Терзић. Како игра Србије није била на жељеном нивоу до одласка на одмор, селектор је у паузи заменио обојицу и вратио се формацији 3-4-2-1.

Немања Гудељ је на три утакмице играо као штопер, осталих пет као задњи везни. Саша Лукић је други по минутажи на истој позицији. Да није било његове и грешке Андрије Живковића у последњем сусрету са Бугарима, играч Фулама скупио би више времена на терену. Марко Грујић био је стартер на прве две утакмице, одиграо је и финиш дуела са Бугарском у Разграду, што је било све у овом квалификационом циклусу. Немања Максимовић играо је осам минута мање од Грујића, почео је утакмице са Бугарима у гостима и Мађара у Београду. Урош Рачић је на тој позицији заслужио само седам минута поверења селектора.

Андрија Живковић био је неприкосновен на месту десног бочног играча. Немања Радоњић га је најчешће мењао, ниједном није био стартер. Дарко Лазовић добио је прилику само током минуса Орлова у Разграду, постигао је гол у 90+6. минуту за бод. Мијат Гаћиновић је углавном био повређен. Стојковић му је пружио шансу од старта против Мађарске у гостима, замењен је у 67. минуту.

Филип Костић је имао предност у односу на Филипа Младеновића на супротном боку. Кад се погледају асистенције некадашњи играч Црвене звезде, сада члан Панатинаикоса има бољи учинак. Младеновић је уписао четири асистенције, наспрам једне Костића.

Душан Тадић је, изненађујуће, седео на клупи у првом полувремену у Будимпешти. Да није тако, капитен би уз Вању Милинковић-Савића и Гудеља имао највећу минутажу. Сергеј Милинковић-Савић је због повреде пропустио последњи меч и остао је на 520 минута. Офанзивни везиста је против Црне Горе ушао у игру почетком другог полувремена и асистирао Митровићу за 2:1. Малу минутажу имао је Лазар Самарџић.

Александар Митровић није путовао само у Разград због повреде. На осталим мечевима био је стартер, најбољи је стрелац нашег тима као и у квалификацијама за СП 2018. и 2022, односно у Лиги нација 2018, 2020. и 2022.

Душана Влаховића није било у тиму у јуну и октобру, односно на три меча у борби за ЕУРО. Златна су била његова два гола против Црне Горе у Подгорици у другом мечу на путу ка Немачкој. Ас Јувентуса је погодио и мрежу Литваније у првом колу.

Петар Ратков дебитовао је против Мађарске. Лука Јовић одиграо је само три минута у дуелу са Мађарима у Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.