Доскора није био тако чест случај да хрватски фудбалери бране боје клубова у Србији, што се не може рећи за обрнути смер. Донекле се и то променило, без Јосипа Ћалушића скоро да не може да се замисли дефанзивни ред ТСЦ-а. Анте Вукушић је прошле сезоне предводио напад Колубаре, да би ове водећи представник хрватског фудбала у Србији постао један од диригената игре Новог Пазара - Фране Чирјак (28).
Рођени Задранин игром и понашањем врло брзо је придобио симпатије новопазарске публике, дајући велики допринос добрим резултатима клуба. Са три асистенције најбољи је пакер плаво–белог тима у којем се и поред јаке конкуренције изборио за место првотимца одигравши 12 од 14 лигашких дуела (747 минута).
Попут осталих играча и „мајстор с мора” у први план истиче феноменалну атмосферу унутар екипе. Нови Пазар је клапа, а добре клапе нема без Далматинца.
- По добијању позива из Новог Пазара, размишљао сам неколико дана и дошао до закључка да не може, а да вас не привуче лига која даје два тима за Лигу шампиона, укупно пет за европску сцену. Са толико клубова у Европи и на ту лигу се другачије гледа – истакао је Чирјак.
Одомаћило се да играчи кад дођу у једну земљу о њеном фудбалу углавном говоре у суперлативима. Инсистирали смо да буде објективан, за чим кад сагледате његову личност потребе није ни било. После Хрватске, БиХ, Швајцарске, Украјине и Бугарске листу земаља проширио је Србијом.
- Украјина, док је још могло да се игра, по свему се издвајала. Услови, од терена до тренинг-центара, неупоредиви су у односу на остале. Украјинци су били испред свих и по медијском праћењу, много простора добијају сви, не само Шахтјор и Динамо из Кијева. У Хрватској сам играо две сезоне, у време кад је лига била много лошија него данас. Кад је реч о Србији, није што сам овде, у њој се игра добар фудбал. Терени и стадиони и нису у тако лошем стању као што сам чуо из прича. Пријатно сам изненађен и комплексом којим располаже Нови Пазар.
Потврђује да о Супер лиги пре доласка у Нови Пазар није имао много података. Сад кад је упознао, има и на основу чега да пореди са Хрватском.
- Кад упоређујете најјаче овдашње клубове са Динамом, Хајдуком, Осијеком, Ријеком... нема ту велике разлике, што би се рекло све је у грам-два. Пријатно сам изненађен ТСЦ-ом, организационо и играчки. Од Звезде са појачањима од три-четири милиона евра сам више очекивао. Партизан ме је непријатно изненадио високим поразом од Нордсјеланда, али се показало да није прави показатељ њихове стварне вредности. Чукарички и Војводина су добри, али кад добијете такве тимове, хтели или не, у ту групу морате сместити и Нови Пазар. Имамо потребан квалитет за врх табеле.
Кад је стигао у Нови Пазар то је био један тим, доласком Љајића и Суме других, наравно и знатно бољи.
- Нисам много пратио дешавања у лиги Србије, тако да нисам много знао ни о Новом Пазару. Квалитет Суме ми није био познат. Љајић је већ нешто друго, велик играч у најбољим годинама и изненадио ме је његов долазак. Огромна је ствар кад га имате у екипи, просто тера остале да дају и више од стварних могућности.
Четири месеца је у Новом Пазару, дакле, довољно времена да оцени да ли је долазак у ову средину био пун погодак.
- Пријатно ме је изненадила фанатичност људи и њихова љубав према фудбалу. Долазећи из Сарајева, клуба у ком сам био пре Новог Пазара, нема ко ми није рекао да сам стигао у мало Сарајево. Кад ово кажем мислим на очекивања, као и на притисак у погледу резултата. С тим да сам овде наишао на још позитивнију атмосферу од оне у Сарајеву, што је кулминирало доласком Љајића, Суме и Шћеповића, играча који имају важно место у српском фудбалу. То су приметили и моји Задрани, с обзиром на то да се у кругу мојих пријатеља редовно прати Нови Пазар. Ни они нису знали да на стадиону влада тако фанатична, фудбалска атмосфера – преноси одушевљеност, своју и пријатеља, амбијентом на Градском стадиону.
НЕКАД ВЕЛИКА НАДА
Чирјак је био велика нада хрватског фудбала у генерацији данас добро познатих имена. За омладинску репрезентацију је одиграо осам утакмица, а онда је негде настао застој.
- Нема ту никаквог сплета околности. Потребно је имати мало среће и бити у право време на правом месту. Мада је најтачније да квалитет увек изађе на видело. Хрватска је једна од најбољих светских репрезентација и није лако у тако јакој конкуренцији изборити се за место.
Друштво Чирјаку у националном тиму су правиле и звезде светског фудбала.
- Доминик Ливаковић је мој Задранин, познајемо се од детињства. Одмах се знало да ће бити велики голман. Био је још један Задранин Стипе Перица, па Марио Пашалић, Тин Једвај...
И МОДРИЋ ЛЕГЕНДА ЗАДРА
У бившој Југославији синоним за спорт био је један Задранин. Кошаркаш Крешимир Ћосић припада групи најбољих југословенских спортиста свих времена. Јосип Скоблар, легендарна златна копачка Европе, ипак долази из неког другог и давног времена. Данас један човек је неприкосновен као „први” становник Задра.
- Лука Модрић је жива легенда града, као и Ливаковић. Чуо сам за Скоблара, али то је време о ком не знам много. Наравно, Крешимир Ћосић је био и остаће легенда Задра.
СРБИМА ПРОБЛЕМ КУЛТ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Изнео је Чирјак и мишљење зашто репрезентација Србије много заостаје за Хрватском.
- Рекао бих да је проблем култ репрезентације. Код нас је дрес националног тима светиња. Србија има топ-играче у великим клубовима, али нема и екстра репрезентацију. Што је показало и последње светско првенство. Просто је невероватно да готово увек мора да искочи неки скандал, мањи или већи. Не знам је ли то намерно или случајно – пита се, као и ми Чирјак.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
