Ђоковић: Гледали су ме као терористу

Новак Ђоковић, Ђиђи Фил-Грич и Маријан Вајда – сви заједно на Централном терену у Монте Карлу. Први радни дан после доласка са Флориде где је најбољи тенисер света у недељу освојио титулу у Мајамију.

Трећи мастерс 1.000 у овој години почиње у понедељак у Кнежевини, а Ноле је освојио прва два и могао би да поново уђе у историју ако победи и у Кантри клубу.

Наравно, неће му бити лако јер је Монте Карло по традицији ловиште Рафаела Надала, мада у последње две године не успева да потврди примат. Шпанац је био непобедив у периоду 2005-12, сада титулу брани Стен Вавринка, а Ђоковић је овде једини трофе освојио пре две године.

Ноле је дао и интервју француском листу „Паризијену“ у коме је причао о потешкоћама у раној каријери.

– Није ми било лако да путујем по свету, јер би нас људи, када би видели пасош, гледали као да смо терористи. Мислили су да ћемо да изведемо неки прљави трик. Било је то компликовано за мене, а поготово за мог оца који ме је пратио. Морали смо да се трудимо двоструко више како бисмо импресионирали људе.

Причао је и да је увек имао добру слику о Француској.

– Први пут сам дошао са 11 година и заволео сам земљу и људе, а онда сам играо свој први јуниорски Ролан Гарос са 16 година – рекао је Ђоковић.

– Осећам се све ближим Француској у култури. Говорим језик и живим у Монаку. Сваки дан срећем Французе, имам француске спонзоре, који су ме одабрали јер могу да се идентификујем са француском културом. Волим и ваш смисао за хумор.

Новинар “Паризијена” се нашалио рекавши му да његов син Стефан не може да игра за Француску, јер је рођен у Монаку.

– Немогуће је предвидети да ли ће играти тенис. Када научи да хода, доћи ће тренутак када ће ухватити рекет и лоптицу, то је природно. Чим научи да говори, људи ће га питати да ли жели да игра, да ли жели да буде бољи од свог оца. Али ја не желим да га терам да постане професионални тенисер.

На питање о Ролан Гаросу, који стартује за неколико недеља, Ђоковић је одговорио:

– Сањам да освојим тај турнир. Није било лако преболети поразе које сам тамо доживео од Надала, али то ми је била школа, изазов који ми омогућује да растем и напредујем. То ће бити мој ментални склоп за овосезонски турнир, који једва чекам. Мислим да ћу добро проћи тамо, иако има још доста до тог турнира и, са психичке тачке гледишта, још не желим да размишљам о томе. Гарос је увек на врху листе мојих приоритета.