Кад је Партизан у летњем прелазном року представио Гајаса Захида, норвешког везног играча пореклом из Пакистана, било је много скептичних коментара, чак и ироничних.
Играч који није дошао из фудбалски звучне средине, физички био недовољно спреман за 90 минута, све је мирисало на то да Парни Ваљак није добио што је тражио. Данас, четири месеца касније, Захид вуче Партизан и одржава на првом месту. Преузео је улогу диригента црно-белог оркестра и отад звук прија ушима навијача.
Ако неко добро познаје Захида, онда је његов саиграч из Валеренге Бојан Зајић.
- Он је више гледао мене, јер је млађи. У том периоду, полако је почео да конкурише за први тим и одмах се видело да има велик потенцијал. Убрзо је постао и стартер, један од преозбиљних талената у Норвешкој. Незгодан је кад напада међупростор, пре свега због сјајне технике и хитрине. Већ тада је поседовао одличан завршни пас, умео да споји нападача с голом – хвали на сва звона Зајић.
Иако су већ дуго раздвојени, Србин који дуго ради у Норвешкој помно прати Захидове игре.
- Чујемо се стално, честитам после сваке утакмице. Нисам имао дилему, једноставно, знао сам да ће играти овако добро. Мада, није му било лако на почетку првенства јер физички није био довољно спреман и дуго без утакмица. Али, знао сам да му треба времена и да ће показати све што зна. И, ево, квалитет је испливао. Мислим да може боље и да још није виђено све од њега.
Странцу се увек гледа какав допринос даје у важним утакмица. Захид је ове сезоне неколико пута головима допринео победама, зато и делује да је и са те стране Партизан „убо џекпот”.
- Њему је можда било тешко због доласка у специфичну средину, али добрим играчима и није да се навикну на било шта. Што је важно, Захид је играч за велике утакмице. Зна како се играју и чим има простора, ако игра против екипе која воли да напада или се брани, нешто искреира и направи вишак у међупростору. Утакмица са Црвеном звездом биће идеална прилика да покаже шта може, а верујте, може много. Обожава да игра пред крцатим трибинама, такви амбијенти му нису непознати. Играо је у Панатинаикосу и АПОЕЛ-у, а тамо је увек било баш ватрено.
За разлику од странаца који нису успевали да се овде снађу, Норвежанин је брзо успео да постане једна од узданица тима из Хумске.
- Није више клинац, који се бори за место у тиму. Зна како да се креће по терену, има одличан осећај за простор. Опасан је кад има лопту у ногама, одмах гледа ка напред и луцидним пасовима убрзава игру. И, по томе се види колико зна и разуме фудбал.
„ДЕСЕТКА” ПРЕ НЕГО КРИЛО
Захид у последњих неколико утакмица више игра на позицији левог крила, иако се му више прија улога „десетке”.
- Захид се најбоље сналази у међупростору, баш као „десетка”. Може да буде конекција одбране и везног реда, према нападу. Кад се екипа брани у ниском блоку, ту је опасан. Зато што зна где може да пронађе простор кад, рецимо, противнички играч изађе у пресинг. Добар је у игри „један на један”, уме да гурне лопту за крила и нападаче. Кад игра као крило, нема баш те могућности, јер треба да засеца у средину и иде на шут. Није то његова игра…
МОГАО У БЕТИС, ОСТАО У ПАРТИЗАНУ
Зајић је провео сезону у Партизану. Одиграо је 27 утакмица, постигао три гола. Што посебно памти су голови Гронингену.
- Тада сам постигао два гола, а за Гронинген је играо Луис Суарез. Ето… и, он завршио каријеру. Можда је баш та утакмица могла да ми преокрене каријеру. Имао сам понуде из Шпаније, Бетис ме је хтео. Договорио сам се да останем у Партизану, али не жалим. Дошао сам у Норвешку, направио лепу каријеру и, кад се осврнем, добро сам прошао.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
