Дуле Савић! А, у Лондону мук...

Непоновљивог Небојше Глоговца, између осталог, сећамо се и по „предавању” Сергеју Трифуновићу, Борису Миливојевићу и Маји Манџуки у култним „Муњама”, најбољој илустрацији реванша осмине финала Купа УЕФА између Арсенала и Црвене звезде (на данашњи дан пре 45 година) и лика и дела јединог стрелца:

„Знате ли ко је ово? То је чувени центарфор Црвене звезде, човек који је ишао главом где нико није смео ногом. Први човек којем је читав стадион скандирао и име и презиме – Дуле Савић! Он је дао гол у Лондону, Арсеналу, у 90. минуту. Пеђа Милосављевић – пас, Пижон – пета, Благојевић – с крила, Дуле – полуволеј, трас, директно у рашље! У Лондону – мук!”

А, шта кажу књиге „староставне”?

Црвена звезда је у уникатној сезони 1978/79. до 6. децембра већ елиминисала Динамо из Берлина (после пораза 2:5 – у Београду 4:1) и Спортинг из Хихона (1:0 и 1:1) и, иницијално за нашу причу, реванш са Арсеналом на Острву дочекала с минималним капиталом захваљујући тријумфу на Маракани голом Цвијетина Благојевића у 15. минуту, како записаше хроничари – по прохладном времену и пред 50 хиљада навијача.

Хајбери је, кажу, пола сата пре почетка меча био полупразан, уочи првог судијског звиждука – ко кутија шибица. Тобџије су, логично, јурнуле к'о осице, четири дана раније савладале су тада доминантни Ливерпул (1:0), али... Црвено-бели, мудро, смирили су их са три офсајд замке!

На паузу се отишло без промена на семафору – Стојановић је лопту после шута Рикса скренуо у корнер, Муслин је, с друге стране, само загрејао дланове Џенингсу.

Све је, очито, ишло на воденицу Југословена, стога – Тери Нил морао је да извуче џокера, овог пута – рековалесцента Малколма Мекдоналда. У 72. минуту - „експлозија”: центрирао је Хили, Сандерленд је ударцем главом, са пет метара, затресао мрежу. Морало се – испочетка.

Хајбери је тек загрмео, очекивао се и други гол, кад...

„Европски Бразилци” повезали су 14 пасова (!) и, како је завршницу акције за уџбенике маестрално описао Небојша Глоговац, у 88. минуту (90. је био због додатне драматике; део уметничке слободе), ефектним поготком Душана Савића стигли до златног изједначења.

Енглеска штампа је „кукала”: те, Арсенал је играо без суспендованог Брејдија, те, у тренутку Звездиног гола био с десеторицом пошто је Марк Хили само статирао после старта Милосављевића... авај!

Остало је, тек, историја: супер-тим Бранка Станковића елиминисавши и Вест Бромвич албион и Херту догурао је до финала Купа УЕФА, међутим... Борусија из Менхенгладбаха била је у двомечу, ипак (за судију Алберта Микелотија), прејака.