Славка Цвитковића, један од спортских коментатора ТВ Загреб, касније ХРТ-а, памте сви старији љуботељи кошарке. Био је субјективан, наклоност Цибони и Југопластици у дуелима са Партизаном и Црвеном звездом тешко је прикривао. По распаду земље то више није ни морао, понекад је чак и претеривао у негативним емоцијама према Србији.
У Интервјуу за Вечерњи лист открио је да му је најтежи тренутак каријере онај који је режирао Саша Ђорђевић на ЕП у Барселони.
- Најтеже сам доживио Ђорђевићеву трицу са сиреном за победу СР Југославије над Хрватском на Евробаскету 1997. године. Сећам се да смо колега Саша Марић и ја после те утакмице и заплакали. Јако тешко ми је пао и пораз од Турске, у четвртфиналу Евробаскета 2001, након што смо у 27. минути имали плус 19, баш као и то како смо, уз помоћ италијанског судије Ламонике, изгубили у четвртфиналу Евробаскета 2005. године – рекао је Цвитковић.
Колега који је био на 20 фајнал-форова Евролиге и 15 новогодишњих турнеја, сетио се и анегдоте из времена кад је „субота у пет” била резервисана за кошарку и мечеве најквалитетније лиге у Југославији.
- У то време кошарка је имала резервисан термин у суботу у 17 сати, а ја сам једне суботе преносио утакмицу Работнички – Партизан. Код вођства домаћина пола коша у последњем нападу Партизана Кићановић је био у продору из којег није постигао кош. Уследило је већање судија, које је потрајало, је ли на Кићи био прекршај и да ли се све то догодило пре истека времена. С обзиром на то да је нама истекао термин преноса, закључили смо да је Работнички победио, али Партизан је, на крају, добио два слободна бацања, која је Кићановић и погодио, али то више није било у преносу. Брже-боље сам се сјурио да то јавим Владимиру Анзуловићу, који је те вечери водио спортски део Дневника и који је казао: „Драги гледаоци, ви мислите да је Работнички победио, е па није.”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
