Делић: Очекује нас рударски посао

Женска сениорска репрезентација Србије завршила је учешће на Светском првенству после главне фазе, која је и била циљ пре одласка на првенство.

У налетима су изабранице Уроша Брегара изгледале јако добро, парирале искуснијим екипама, биле и надомак изненађења (утакмица против Данске), али и показале слабости на којима треба да се ради не само у наставку квалификација за Европско првенстрво, већ и у будућности када говоримо о женској репрезентацији.

Виђење о учешћу женског државног тима дала је и прва жена српског рукомета, председница РСС, Милена Делић, која свако првенство посматра из неколико углова, јер је и сама легендарна рукометашица.

- Само Светско првенство није донело велика изненађења, у завршницу су се пласирале репрезентације од којих се то очекивало. Наш циљ пре одласка у Данску је био пролазак у главну рудну што је и остварено. Девојке су се бориле и свака је пружила максимум у овом тренутку узимајући у обзир да смо били једна од најмлађих репрезентација на овом првенству. Скоро ниједна од њих није до сада била носилац екипе, док је многима ово прво велико такмичење. Не бих да звучи као оправдање, али неке од њих су играле и под високом температуром, јер су желеле да се ставе на располагање и дају допринос - почиње председница РСС.

После квалификација за ово СП, опростило се пет стандардних, искусних репрезентативки, након чега се кренуло у подмлађивање.

- Оно што је за ову младу екипу важно и значајно јесте то што су одиграле шест јаких утакмица које ће им помоћи и даљем расту и развоју. Када се после порођаја рукомету врати Јована Ковачевић и прикључи још неколико млађих и повремених репрезентативки, бићемо у прилици да стварамо екипу у дужем циклусу.

Оно што не иде у прилог јесте мали број дана за окупљаење и рад у календарској години.

- Постаје круцијално важно како и на који начин тече њихов тренажни процес у клубовима и колику минутажу имају. Када су репрезентативна окупљања нема се времена за рад на физичкој спреми, већ ту треба да буде фокус на тактичком и играчком усавршавању. Мораће много да се ради на томе да играчице добију план и програм који ће на пољу физичке припреме спроводити када нису у државном тиму.

Међутим, то нису једини видљиви недостаци по прослављеној репрезентативки.

- Видљиво је као недостатак у перспективи на ком ће морати да се ради у сарадњи са Заједницом тренера РСС, на који начин кроз клубове и млађе селекције стварати бекове шутере и како побољшати индивидуални рад на техници играча у њиховим клубовима. Није све тако црно, али нас очекује рударски посао који уз одсуство сујете и заједнички рад свих нас може да допринесе побољшању женског рукомета у Србији - закључила је Делићева.