Јан Раш змај на подгоричкој блатуши

КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП У ФРАНЦУСКОЈ 1984.

Усклик Младена Делића „Људи, је ли то могуће”, инициран историјским голом Љубомира Радановића за победу над Бугарима у Сплиту 1983, експресно се уселио у срца свих Југословена, међутим, није велики број потомака „егзалтираних” од Вардара па до Триглава способних да у цугу тачно одговоре ко би се пласирао на Европско првенство у Француској 1984. да је на Пољуду остало 2:2.

Корист из комшијског ремија, наиме, извукао би – Велс, „осамдесетих” прошлог века квалитативно ни налик садашњем, кадар да се подичи учешћем само на једном великом такмичењу – на СП 1958 (догурао до четвртфинала)!

Тим Мајка Ингланда, предвођен звездом Ливерпула Јаном Рашом, играо је добро у квалификацијама, доказ – двапут ремизирао с Плавима. Премијерно, на данашњи дан пре 41 годину у Титограду!

Под Горицом – голеада, чак осам лопти иза леђа Ратка Свилара и Даја Дејвиса, напомене – слађи бод припао је Острвљанима, с обзиром на то да је домаћин у 66. минуту имао и 4:2.

Гости су се први радовали – Брајан Флин одлично је пратио акцију и искористио одбитак по каљавом терену, натеравши Тодора Веселиновића, наследника Миљана Миљанића по фијаску на Мондијалу у Шпанији, да стави прст на чело.

Југославији је, међутим, било довољно пола сата да преокрене на великих 3:1, интересантно – сва три гола постигавши из петерца?! Егзекутори – Звјездан Цветковић, Звонко Живковић и Златко Крањчар, прва двојица сналажљивих реакција по корнеру са леве стране.

Погодак Јана Раша, продукт грешке домаћина, најавио је драму и у другом полувремену, иако се после хица Миодрага Јешића, такође након прекида, учинило да ће капитен Ненад Стојковић и другови рутински да приведу меч крају.

За изненађење су се, ипак, побринули Џои Џонс и Роби Џејмс у размаку од 10 минута, везиста Свонсија ефектним шутем са ивице казненог простора после кратког додавања из слободног ударца.

Сходно блатњавом терену, лопта је код половине голова, као на успореном снимку, једва „ушетала” у мрежу!