Јована Стевановић: Поносна сам!

Ако је са репрезентацијом она је ту да одлучи финале заједно са девојкама из „плаве чете“ и покори свет по други други пут у низу. Исто је Тијани Бошковић, капитену  Езачибашија, пошло за руком и на клупској позорници- званично МВП и најбољи коректор Светског првенства клубова повела је своје „Тигрице“ до тријумфа и трона на који су чекале од 2016. године. Трећи у историји. У трофејној витрини великана из Истанбула стоји круна освојена у кинеском Хангжоу.

Уз невероватну „тројку“ Езачибашија, још јена Српкиња била је део тима који се попео на највиши подијум – Јована Стевановић, и она са ласкавом титулом најбољег блокера на турниру!“

Растужио је Езачибаши с друге стране селектора Ђованија Гвидети вишегодишњег стручњака и икону Вакифа, али и Бианку Бушу, у табору „Жутих анђела“ који су у драми каква и доликује судару титана решили меч у пет сетова- 3:2 (19:25, 25:23, 25:23, 23:25, 15:9), у коме су Тијана Бошковић и саиграчице успеле у другом и трећем сету до преокрета, „испустиле четврти“ а онда у петом демонстрирале силу.

Наравно, сјајних Тијанин 27 поена, блокер Ханде Баладин одиграла је као у трансу последња два сета (20 поена). С друге стране Џордан Томпсон јесте имала 33 поена и сигурну ролу за шпице, али је и њој као и Огбобу (доминирала у блоку) понестало снаге. Боље рећи за бриљантне шампионке није било решења.

Последњи поен, наравно, нико други до Тијана Бошковић донела је екипи. Прекрила је лице рукама, сузе су навирале. А онда снажан загрљај Јоване Стевановић, обе су завршиле на поду, и све остале играчице Езачибашија поскакале су са клупе, са реклама.

Не треба заборавити ни даме које су играле за треће место, оне у дресу Тијанђина славиле су 3:1 (25:23, 25:20, 17:25, 25:19) у дуелу са Дентил Прајом.

Јована Стевановић, познатија под надимком „Јоле“ како јој и пише на дресу, јавила се пола сата после поноћи. За Спортски журнал као и увек и као да сат не постоји. Смеје се на позив, и каже и пре питања:

- Нема везе, на некој смо вечери, биће мало славља и тако …

Застала је најбољи блокер Светског првенства клубова и одмах „убацила у пету“:

- Била је врхунска утакмица, на високом нивоу и каква је требало да буде. Генерално и пред долазак овде осетила сам ту неку атмосферу и у свлачионици и стаф, играчи, ту неку посебну повезаност. Никада не дајем предност индивидуалном учинку или појединцу. Битан је тимски дух. Утакмицу може да реши један, али тим побеђује! Од првог дана видим да то постоји.

Како се осећате?

- Јако сам поносна! Свако ко је ушао дао је допринос, и нико није енергетски напуштао екипу, ниједног тренутка. То је наша величина.

Прекопута је стајао Вакифбанк, четири пута освајач, прошлогодишњи финалиста, и тренер и селектор Србије Гвидети који вас добро познаје?

- Вакиф је врхунска екипа са врхунским тренером. Није било лако победити их. Организовано играју увек али увек. Хватали су наше најјаче нападе. На почетку је било тешко, али после тога, када смо пробили, само је наша игра била, без страха од победе, сигурна.

За крај, а пре одласка на спавање?

- Ух, тешко ће се заспати, али не марим. Трофеј је дошао у кућу Езачибашија – кратко али јасно од Јоване Стевановић, како су је синоћ на мрежама многе саиграчице, пријатељи назвали „Јоле докторе“.

Експедиција Езачибашија вечерас полази из Кине, а у Истанбулу би требало да слети, 19. децембра у 6 часова када се и очекује славље за нове старе хероине планете.