Јесен под Шепковцем била је поприлично турбулентна, окончана је победом над комшијским ривалом из Лазаревца (3:1). Пред последњи меч у календарској години, управа клуба ускратила је поверење и трећем тренеру у текућој сезони - Жарку Јовановићу, а задатак да осмисле тактику и воде утакмицу добили су најискуснији првотимци - Иван Радовановић на терену и Марко Рајовић са клупе. Посао је одрађен на одличан начин, црвено-бели су добро изгледали чак и у периоду кад је домаћин имао предност, а фуриозним почетком другог дела (три гола за шест минута) Убљани су обезбедили одлазак на паузу у добром расположењу.
О значају бодова у комшијском дербију говори и поглед на табелу - да је Колубара сачувала предност са паузе, Јединство би пролеће дочекало у плеј-аут зони уместо обећавајуће деобе петог места са Смедеревом. Ипак, јесен црвено-белих не може се пресудно обојити квалитетним издањем у Лазаревцу, тачније је рећи да су фудбалери Јединства остали дужни навијачима. Олакшавајућа околност за играчки кадар је да су морали да сарађују са чак три стручњака, да су повреде биле редовни пратилац Убљана, али су и поред тога црвено-бели морали и могли више.
Рана смена Милоша Обрадовића (друго коло против Графичара - 0:3) била је крај дуге и успешне сарадње са младим стручњаком, наредни избор био је бивши тренер Црвене звезде Александар Кристић. Јединству је била неопходна хитна реакција, Кристићу времена и стрпљења да се врати на колосек после дуге паузе, па се на клупи Убљана задржао тек месец. Трећи избор био је Жарко Јовановић, проверено решење са богатим искуством рада на стадиону Драган Џајић, деловало је на почетку његовог четвртог мандата да црвено-бели крећу узлазном линијом. Ипак, криза игре у финишу јесени, уз променљиве резултате, натерала је Немању Матића на још један непопуларан потез, па су Убљани искористили прописе (две утакмице без шефа стручног штаба) да меч у Лазаревцу одраде без тренера у протоколу.
У статистичком осврту на учинак играча, јасно је да је афрички тандем Карикари - Зубаиру поново био погонско гориво за Јединство. Иако је утисак да су и они лутали у форми, били су готово незаобилазни у свакој нападачкој продукцији Убљана, а две године старији Карикари чека пролеће као први стрелац лиге - 10 голова. Млади репрезентативац Гане Ибрахим Зубаиру је постигао шест голова, колико и вредни нападач Игор Милановић, а у листи стрелаца нашла су се имена и Огњена Димитрића, Данила Миладиновића, Саида Камиса и Дејана Милићевића. Управо у дугом одсуству Милићевића (због интервенције на колену пропустио 13 утакмица) треба тражити један од узрока бледих издања црвено-белих, одмах по повратку на терен (куп са Партизаном) показао је колико је недостајао екипи и потврдио зашто је био неизоставни шраф ТСЦ-а у периоду успона сада једног од најбољих тимова у српском фудбалу. Слично се може рећи и за бившег репрезентативца Србије Ивана Радовановића, после кратког периода адаптације и тражења форме због дуге паузе, пружио је неколико професорских партија и постао лидер на терену. Податак који забрињава јесте да су само три прволигашка клуба примила више голова од Јединства, на том плану ће морати много сигурније да делују Убљани уколико желе да се упусте у борбу за највиши ранг.
Ко ће их повести у ту битку - за сада се још не зна, најављено је да ће пауза трајати до 10. јануара, у међувремену су одрешене руке од клуба добили играчи суперлигашког педигреа - Марко Адамовић, Милош Станојевић и Александар Богдановић. Вероватно ту није крај одласцима, пробаће управа клуба да ојача конкуренцију у свим линијама тима. Наравно, кључна ће бити и реч новог тренера, за време новогодишњих празника ће бити решена и та непознаница...

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.