Вељко је рођен 2. 10. 2002. године у Нишу, основну школу је завршио у Гаџином Хану, средњу саобраћајну у Нишу и Београду.
На нишком одбојкашком небу појавила се пета звезда. После Миљковића, Рашића, Петковића, Немање Машуловића, млади Вељко Машуловић (21), после јуниорског постао је и сениорски репрезентативац Србије.
Спортску каријеру је почео са дванаест година у школи фудбала Радничког из Ниша, као штопер због своје висине. Ипак, одлука је „пала“ на одбојку и тренинге у ОК Десетка.
- Када сам уписао саобраћајну школу у Нишу постао сам и играч Десетке, код тренера Зорана Нејковића. На одлуку је утицао рођени брат Немања, који је пошао тим путем и тад је играо за Млади радник из Пожаревца у Суперлиги и био јуниорски репрезентативац. Као кадет Десетке такмичили смо се у лиги и имали завршни турнир на коме је била запажена моја игра од других клубова, због чега сам добио позив од Црвене звезде и прешао у јуниорски тим, код тренера Ненада Живановића. Одиграо сам годину дана и позвали су ме у јуниорску репрезентацију Србије, то је био велики корак за моју почетну каријеру – рекао је Вељко после утакмице Спартака са Нишом.
Ваш метеорски напредак почео је преласком у ОК Ниш?
- После Звезде и јуниорске репрезентације понуђен ми је прелазак у родни град у ОК Ниш у сениорски тим, који је водио Драган Светозаревић, познат по томе што пружа шансу младим талентованим играчима. Био је то прави потез, јер сам био у стартној постави и одиграо све утакмице и стекао неопходно искуство у Суперлиги.
Наставили сте каријеру у Спартаку из Суботице?
- Две године сам провео у Нишу, тада сам имао неколико понуда за прелазак, а најбоље услове понудио је Спартак из Суботице. Тренер Рашко Јовановић ми је пружио шансу и наставио сам да напредујем као примач, али и коректор, јер сам међу најбољим поентерима у тиму и лиги.
Увек ћете памтити 2023. годину, када се постали сениорски репрезентативац?
- Добре игре у Спартаку приметио је и селектор Игор Колаковић и позвао ме је у проширени састав репрезентације за такмичење у Лиги нација. Успео сам да максимално одрадим припреме и уђем у састав за Јапан, што је велика част да браним боје Србије као и мој брат Немања, били смо заједно у тиму. Деби са сениорима остаће ми у најлепшем сећању, јер сам у земљи излазећег сунца остварио сам свој дечачки и одбојкашки сан. Захвалан сам тренеру Колаковићу, али и брату Немањи који ме је бодрио, давао савете као и подршку, да за непуне три године од младог играча преко Суперлиге стигнем до репрезентације Србије. Морам да оправдам поверење које ми је указано, а то само великим радом на тренинзима, да на свакој утакмици пружим максимум, јер се то очекује од мене у будућности – закључио је Вељко.
Спортска каријера браће Машуловић је идентична осим што је млађи Вељко раније стигао до репрезентације. Њихова каријера почиње да личи на каријеру браће Грбић, који су оставили велики печат својим играма у репрезентацији Србије.
БРАТ НЕМАЊА ПОНОСАН
Неизбежно је мишљење старијег брата Немање, интернационалца у Италији.
- Пресрећан сам и поносан на Вељка како је метеорски догурао до репрезентације. Пуно је напредовао ове године, како у Спартаку, тако и као дебитант за Србију, то је урадио са 21 годином, а мени је требало дуже да стигнем до националног дреса. Треба да настави да тренира, да игра са пуно концентрације, да би био један од главних играча у Србији, као и да догура до интернационалне каријере – рекао је Немања Машуловић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
