Николу Чумића, данас нападача Рубина из Казања, члана руске Премијер лиге, новосадска фудбалска публика веома брзо је прихватила. Овај 25-годишњи Златиборац се добрим партијама и головима потрудио да експресно „уђе под кожу” навијачима Војводине и била је то љубав на први поглед између њега и присталица Старе даме из Новог Сада.
Играчи који код нас одскоче, такав „закон” је на снази, за трен ока нађу се на мети агената великих и богатијих екипа. Исто се догодило и са Чумићем, који је дрес тима из Српске Атине, после само годину дана боравка у граду на десној обали Дунава, заменио мајицом Рубина из Казања, члана Премијер лиге Русије.
Утисак је да сте прилично ненадано и брзо поново отишли из српског фудбала. Да ли је и вас, као навијаче Војводине, позив из Казања изненадио?
- Позив из Русије ми је стигао док сам био на припремама с новосадском екипом, па ме је, баш као и навијаче мог тадашњег клуба, прилично изненадио – открио је Никола Чумић: – Понуда Руса била је фантастична и за Војводину и за мене, па нисам могао да је одбијем. Уз то, знао сам да у тај клуб долази и Лазар Ранђеловић, баш као и млади Урош Дрезгић, а да је тамо већ био некадашњи штопер Партизана Игор Вујачић, тако да дилему нисам имао.
Како сте се снашли у новој средини?
- Презадовољан сам и, после свега, морам да признам да ми је промена амбијента пријала. Брзо сам се уклопио, ушао у први тим и, од тог тренутка, одиграо сам више од 90 одсто утакмица за Рубин. Учим руски језик, постигао сам један гол и уписао две асистенције у десет у утакмица и мислим да ми каријера иде у добром смеру.
Како бисте упоредили руску и српску фудбалску лигу?
- Руско првенство је много је јача од нашег. Требало ми је одређено време да прихватим захтевне физичке аспекте, али и снажне дуеле и веома јаку игру у одбрани. Тамо се постиже мало голова и морао сам да променим стил игре који сам практиковао до доласка у руски фудбал. И пре тога имао сам одређено интернционално искуство, што ми је такође помогло да се брзо и, чини ми се, успешно снађем у новој средини.
Колико вам је пријала чињеница да је Рубин мала колонија играча с наших простора?
- Веома ми је пријала. Ранђеловића познајем још из времена када смо играли у нишком Радничком, потом смо обојица били и у Олимпијакосу и сада смо, ево, поново у истом клубу. Слободно могу да кажем да ми је он најбољи пријатељ, а, уз то, добио је нову улогу у везном реду и наметнуо се заиста сјајним партијама. Урош Дрезгић је пројекат Рубина за будућност, а Вујачић је одличан штопер, о чијим вредностима не треба посебно да говорим.
Селектор Србије Драган Стојковић позивао вас је у државни тим у минулим квалификацијама за Првенство Европе 2024. Надате ли се да бисте могли да се нађете и на списку путника за највећу смотру европског фудбала?
- Тренутно немам контакт са селектором или људима из Фудбалског савеза Србије, али у фудбалу је све могуће. Сада размишљам искључиво о томе да у наредној сезони пружам још боље игре, а, буде ли тако, верујем да бих могао да добијем и позив за учешће на Европском првенству, што би за мене била изузетна част – додао је Никола Чумић..
ПРИЈАТЕЉСТВО СА ЗБИЉИЋЕМ
Никола Чумић није пропустио прилику да истакне како одржава редовне контакте с људима из Војводине.
- С председником Драгољубом Збиљићем редовно рамењујем честитке после добрих партија црвено-белих и могу да кажем да смо постали добри пријатељи – напоменуо је плавокоси фудбалер. – У Новом Саду, граду који сам брзо заволео свим срцем, имам још много другара с којима се чујем и радујем се свакој њиховој победи. Ранко Поповић је фантастичан стручњак, који је донео велики напредак у игри и схватању фудбала и не сумњам да ће Новосађани на крају сезоне успети да остваре све циљеве које су пред себе поставили.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
