Није тајна. И сам је то више пута признао – дуго је Кевину Пантеру требало да се опорави од свега што се дешавало у четвртфиналној серији против Реала. Јасно је било да је кривио себе јер је насео на провокацију Серхија Љуља, због чега је био суспендован, није могао да игра две утакмице серије у Београду.
У мајсторици је играо маестрално, покушао је да се „искупи“... Није било довољно.
Продужени ехо из Визинк центра „одзвањао“ је затим и кроз плеј-оф АБА лиге. Све до финалне серије. Ако је било какво искупљење било потребно, Пантер се ту „искупио“. Одвео Партизан до десет година чекане титуле.
Да, сви они кажу да је прошла сезона, прошла сезона. Нова је нова прича. Оно шта је било, више не важи...
Али, да ли је баш могуће све то тако заборавити. Када се поново нађете на том месту. Месту које је могло да буде место испуњења снова, а претворило се у праву ноћну мору.
Ипак – и Пантер и сви црно-бели су довољно искусни да знају да сва та сећања морају да каналишу у правом смеру. Можда само да искористе као екстра мотив.
А рецепт како треба да играју, знају. Могу да примене нешто од онога што су приказали у Валенсији.
- Борили смо се и стално смо настављали да се боримо. Држали смо се заједно, чак и када су они направили серију – вратио је филм на почетак шпанске турнеје Пантер.
Јер…
- То је најважаније, да се држимо онога што јесмо чак и када се ситуација окрене против нас. У Валенсији смо у томе успели, на крају смо убацили неке важне шутеве и остварили важну победу – поручио је капитен црно-белих.
Није заборавио да помене навијаче...
- Увек имамо подршку, где год да идемо. Сјајан је осећај – рекао је.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
