ПЕНАЛ: Бахаров најтежи пораз и Дуљајева животна победа

Партизан је „јесењи првак“, Звезда губитник не само 171. вечитог дербија... Иако славље црно-белих не мора на крају сезоне ништа да значи, Игор Дуљај је синоћ победом над Бараком Бахаром направио искорак ка лепшем пролећу у којем само од њега зависи и којем ће кренути са својим фудбалера наредног пролећа.

Висок пресинг, жустра контакт игра, слобода у завршној фази напада и жеља да скупо продају кожу, довела је фудбалере Партизана до тријумфа после којег у српском фудбалу ове зиме ништа више неће бити исто. Партизанове зимске почасти, незаслужено су и синоћ остале у сенци „тренерске судбине“ Барака Бахара. Црвена звезда једноставно мора да смени човека који је грешкама омогућио и Партизану и свим осталим ривалима који су у досадашњем делу првенства „откидали“ бодове шампиону да неочекивано засене фаворизоване црвено-беле.

Одбрана Црвене звезде је и синоћ деловала као да се креће по минском пољу у којем се сналази само Александар Драговић. Родићев пенал и Спајићева инфериорност код другог гола само су најупечатљивији сегменти игре тима у којем озбиљне игре и нема и пуно тога се своди на индивидуални потез. Блокиран Белићем и Стјепановићем, Катаи међутим није могао ни да покуша да организује игру, поготово док је Бахар у вези држао још двојицу – у фази напада мало корисних играча Мијаиловића и Хванга. Без продора по боковима, чак и од најопаснијег Букарија и без апсолутно незаинтересованих за офанзиву Недељковића и Родића, Црвена звезда је неочекивано била безопасна све док победа Партизана није постала извесна.

Расположенији него на неким претходним утакмицама голман Партизана Јовановић био је изложен опасностима и шутевима са свих страна, али, само три пута Црвена звезда створила је прилике да га и савлада. Катаијев шут главом у дубокој надокнади времена дошао је на крају као илустрација апсолутне деконцентрације чак и традиционално најсмиренијег и увек сконцентрисаног фудбалера на многим претходним дерби мечевима.

Партизан је заслужио да победи, морао је можда и убедљивије – имао је прилике. Навијачи Црвене звезде заслужили су бољег или, тренера који се боље сналази на клупи српског шампиона.