Победити Новака у његовом дневном боравку

Како се приближава Нова година, почетак сезоне 2024. и први грен слем Аустралијски опен, млади лавови имају јединствену жељу - да победе најбољег тенисера свих времена и најтрофејнијег играча у Мелбурну Новака Ђоковића.

Да жели да надигра Србина у финалу Род Лејвер арене први је пожелео ученик Бориса Бекера, Холгер Руне. Његовим стопама кренуо је и Стефанос Циципас.

И један и други врло добро знају да Ноле никада није изгубио меч за титулу.

У немогућој мисији опробали су се далеко искуснији и бољи кандитади, па им није пошло за руком. За разлику од Рунеа, Циципас је прошле године имао прилику да види како је играти са Ђоковићем на централном терену првог грен слема.

- Треба да се покажемо у правом светлу, да истакнемо потенцијал. Само једном, не тражим више. Тамо се осећа као код куће, то је његов домаћи слем. Аустралија је једна од мојих омиљених дестинација. Имам велику подршку навијача, грчке заједнице су све бројније - истакао је Стефанос у интервјуу аустралијским медијима.

Откад је Роџер Федерер отишао у пензију у септембру прошле године, а Рафаела Надала почеле да муче бројне повреде почетком ове сезоне, наслеђе велике тројке остало је на леђима Новака. Кад је Карлос Алкарас почео муњевити продор ка врху, а Руне победио Србина у финалу последњег мастерса у Берсију, Циципас је био убеђен да је дошао крај доминације непоновљиве генерације.

На Стефаносову жалост, то се није догодило. Демантовао их је Ноле, не речима већ трофејима и рекордима. Три пехара и једно финале на највреднијим такмичењима, 40. мастерс, највише недеља на врху тениске пирамиде и седам трофеја од 12 турнира - довољан су доказ да најбољи у игри с лоптицом и рекетом није рекао све. Докле год побеђује и може да се носи са 16 годима млађим ривалима тешко да могу да га отерају с велике сцене.

- Имамо одличних играча на АТП тур. Сви су много добру, тенис је постао бржи. Изазовније је него икада. На мени је да пронађем начин да победим тенисере с бољим пласманом - истакао је шести на палнети.

Грк је одлично почео минулу сезону. Играо је полуфинале Јунајтед купа, где се припремио за Аустралијски опен. У Мелбурну стигао је до финала, али није могао ништа да уради против Ђоковића, иако је пружио солидан отпор.

Није се добро показао на америчкој турнеји на бетону. Нешто боље заиграо је на шљаци (финале у Барселони, четвртфинале Мадрида и Ролан Гароса, полуфинале Рима). Слабост показао је на такмичењима уочи Вимблдона, али све је било под контролом у Лос Кабосу, где је освојио пехар. У том периоду сарађивао је са Марком Филипусисом и изгледало је да је заједнички рад пун погодак. Није се тако испоставило. Стефанос је ушао у серију слабијих резултата и низао поразе. Изгубио је на старту Торина, као и у одмини финала Синсинатија, а сензационалним поразом од Доминика Стрикера у другом колу Ју-Ес опена кап је прелила чашу. Морало је негде да пукне - за његову кризу платио је Аустралијанац грчког порекла. Крајем године изборио је три полуфинала у Антверпену, Бечу и мастерсу у Паризу. На завршном такмичењу у Торину није се прославио - због повреда и проблема с кретњом изгубио је оба меча у групној фази и био је приморан да одустане.

Док није био у центру пажње због резултата, широј јавности био је занимљив због љубавне везе са колегиницом Паолом Бадосом. Неколико пута је истакао да се одлично осећа у њеном друштву и да га она разуме најбоље.