„Јасно се види да сам одгурнут са леђа”

Смедеревци су последњи од свих прволигаша отишли на зимску паузу, која ће трајати нешто више од месец. У завршници првог дела сезоне, Оклопници су са два нерешена резултата пришли на пету позицију, што, свакако, није неуспех. Без обзира на то, остају са реалним шансама да се после пролећног дела домогну бар баража, ако не и директног пласмана у Супер лигу. Био би то сјајан успех у години кад ће клуб обележити стогодишњицу од оснивања тадашњег Сартида, претече данашњег Смедерева.

Кад је у питању садашњи тренутак и сумирање последњих два кола, с обзиром на развој догађаја ученици тренера Саше Мићовића нису отишли на одмор у најбољем расположењу.

Најпре су код куће одиграли без голова са ужичком Слободом, онда са пуно мотива отишли у Нови Сад и ремизирали са Младошћу ГАТ (1:1). Смедеревци су крајем првог полувремена, после слободног ударца Димитријевића и повратне лопте Ивића, поготком спретног и искусног Обрадовића повели и све до три минута временске надокнаде имали победу у џепу.

Дискутабилном, најблаже речено чудном одлуком главног судије, досуђен је пенал за домаће, кога су успешно реализовали, ни крив ни дужан трагичар је испао леви бек Оклопника Милош Радивојевић.

- Уместо да се радујемо, стадион „Карађорђе” морали смо да напустимо помало разочарано. Ни недељу дана од те утакмице није ми јасно због чега је морало тако да буде. Не желим да коментаришем суђење, али после више пута одгледаног снимка те ситуације јасно се види да сам одгурнут с леђа и да ме је у паду лопта погодила у руку. Кад се огласио судија и наши, а и противнички играчи, кренули су из шеснаестерца мислећи да је нада мном досудио прекршај. Епилог је био потпуно супротан и за такву одлуку остајем без коментара – резигнирано каже Милош Радивојевић.

На констатацију да заостатак за другопласираном Инђијом, коју су Оклопници два пута савладали, износи четири, а за четвртопласираним Текстилцем два бода, у знатно бољем расположењу Радивојевић је наставио:

- Више него заслужено, без ичије помоћи, освојили смо 30 бодова и остали у трци за висок пласман. Успех је утолико већи јер је екипа ушла из трећег у други ранг такмичења и није баш лако прилагодити се тим условима. Сјајно смо почели, у првих десет кола и уз водећи ОФК Београд били једини непоражени тим. До краја смо мало попустили, али уз сјајну атмосферу из свлачионице, која се ретко виђа, захваљујући играчима, али и стручном штабу и челницима клуба, направили смо добру подлогу за наставак сезоне.

Подсећања ради, искусни леви бек, по потреби и штопер, поникао је у београдском Синђелићу, потом је бранио боје БСК-а из Борче, Рада, Инђије, Вождовца, нишког Радничког и РФК Новог Сада, одакле је по препоруци некадашњих саиграча Николе Димитријевића и Предрага Сикимића, сад спортског директора, уочи поласка на Златибор стигао у Ђурђев град.

Радивојевић се може похвалити и завидном интернационалном каријером у израелском Хапоел Ирони Кирјату, азербејџанској Зири и хрватском Славен Белупу.

Са запаженим учинком, углавном по левом боку, одиграо је 16 утакмица, због повреде која је сад санирана изостао је са четири дуела и то против Новог Сада, Графичара, ОФК Београда и Колубаре.