Игор Дуљај је говорио и о данима кад је носио црно-бели дрес, кад је велики број играча из Партизанове омладинске школе добио је прилику и осећао припадност клубу. На питање да Партизан данас има фудбалере који осећају припадност, као што је био случај у ваше време?
- Ми који смо од првог дана били у Партизану, знали смо ко су нам били тренери и ко нас је васпитао. Од чика Цоње, Љубише Тумбаковића, Гице Дамјановића, Бранка Рашовића, Мише Радаковића до Благоја Пауновића. Увек су нам причали да нико није изнад клуба и да увек морамо да поштујемо противника. Сада кад погледам шта се дешава буде ми непријатно, као да гледам фудбалски „рат” ван терена кад су та деца у питању. Другачије васпитавамо клинце, данас од Партизана пређу у Црвену звезде или обрнуто и тако у круг. Уз душно поштовање, на крају многи оду у Чукарички и Вождовац. Припадност се полако губи – одговорио је Дуљај.
Да ли странци могу то да осете?
- Не могу у тој мери, јер смо ми провели много година у Партизану, али то нам не даје право да причамо да смо главни и све знамо. Странци су професионалци и дају све од себе на сваком мечу. На почетку сезоне имали смо мали број навијача на домаћим утакмицама из одређених разлога, па сам их одвео на кошаркашку утакмицу да виде шта је Партизан и какве навијаче има. После тога, они су само одлазили како би осетили атмосферу. На гостовањима су могли то да виде у Бачкој Тополи, Новом Саду, Суботици, Нишу...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
