Синиша је планирао да посети Контеа и Де Зербија

Прошло је годину дана откако је Синиша Михајловић изгубио битку са опаком болешћу. Његова супруга Аријана у интервјуу за магазин Чи открила је неке од занимљивости о легендарном фудбалеру.

- У почетку је било ужасно. Осећала сам га свуда по кући... Тад сам одлучила да нећу клонути. Неки су ме видели како пијем аперитив, а било је и оних који су ме осуђивали због начина на који сам се обукла. Нека ми суде, није ми важно. Имам брата који болује од депресије, па сам и сама бринула да не упаднем у такво стање. Морала сам кренути испочетка, Синиша би тако желио. Баш ми недостаје, као ваздух.

Затим је додала:

- Готово четири године провела сам по болницама. Мој је супруг имао две трансплатације коштане сржи и радовао се сваком тесту који би добро прошао. Седам дана пре смрти, претрчао је десет километара, а сад бих ја требало да се сломим и паднем у депресију? Не. Синиша је био рођени борац, храбро се држао до последњег тренутка. Изгубио је само последњу рунду, баш тада кад смо сви помислили да је добио меч и да ће све бити добро. Породица је била уз њега, нисмо се одвајали, доживео је и да постане деда.

Синиша је имао велике планове за наставак тренерске каријере:

- Планирао је да посети Контеа и Де Зербија у Лондону како би разменили искуства. Нажалост, није успео.

Деца су тешко поднела губитак оца.

- Вики је најстарија, али и најкрхкија. Осећала је посебну љубав према њему. Понекад каже: „Никада нећу наћи дечка као што је тата.” Вирџинија је постала мајка, удала се за дугогодишњег момка који је фудбалер, игра у Ђенови. Душан је мој заштитник, постао је као отац: облачи се исто, исте су висине, а боксом се ослобађа притиска. Николас је најмлађи, мезимац.

Најчешће су летовали у Порто Ћерву на Сардинији.

- Ово је лето било врло тужно. Отворила сам врата и угледала његове ципеле, комбинезон, одећу... У кући још мирише цигара коју је пушио на тераси. Понекад би попио и лозу. Осетила сам његово присуство, као да седи на кревету поред мене. Као да је заиста ту...