Бахар оставио Милојевићу скупљи, али не и бољи тим

Јун 2017. године, Црвена звезда је сезону у којој је у већем делу љубоморно чувала прва место, ипак завршила као друга. Дотадашњи тренер Миодраг Божовић је отишао из клуба, а „депресивну“ екипу која је на спектакуларан начин остала кратких рукава, преузима тада млади и перспективни тренер Владан Милојевић.

Децембар 2023. године - Црвена звезда је у јесењи део сезоне ушла силно појачана, блиндирана са шест титула у низу, седмом групном фазом неког од европских такмичења (трећом Лигом шампиона) а завршила је у сличној депресији. И то, само са једним мршавим бодом у елитном такмичењу и насупрот свим пројекцијама, на другој позицији у домаћем првенству. Уз пораз који увек највише боли - од вечитог и ривала Партизана. Улогу спасиоца поново је преузео Владан Милојевић, и даље прилично млад тренер, али са далеко већим професионалним, животним и сваким другим искуством.

Одлучни Аранђеловчанин ће појурити Игора Дуљаја и његове прерано отписане изабранике, бодовна разлика је мала, али свеједно, други мандат у Црвеној звезди Милојевић креће из минуса.

Време ће показати како ће се нови (стари) шеф струке носити са ореолом далеко најуспешнијег тренера у новијој историји најтрофејнијег српског клуба, који је у злато претворио све што је дотакао на Маракани у првом, двоипогодишњем мандату.

Дани пред нама даће одговоре на нагомилане недоумице које му је оставио дојучерашњи тренер Барак Бахар, пре свега везане за кристалисање играчког кадра у глобалу, па онда и све остале проблеме унутар екипе, као што су недостатак стварног вође у свлачионици и на терену.

Оно што се голим оком да видети, Владан Милојевић је прошлог петка када је званично запослен на старом месту, добио дужи и технички гледано скупљи играчки кадар, али је велико питање колико заиста квалитетнији. Без обзира на уврежено мишљење у нашој спортској јавности, да је данашња екипа црвено-белих дупло моћнија од свих претходних, или како се често може чути - најквалитетнија у постбаријевској ери.

Лета 2017. године, после завршеног прелазног рока, Милојевић је на располагању имао 26 играча (без омладинаца), што је шест мање од данашњег броја. Када се заправо пажљивије баци поглед на састав екипе из сезоне 2017/18, јасно је да тај тим није био без баш наиван. Оно што непобитно стоји, јесте да је то била екипа у изградњи, али када само пребројите данашње А репрезентативце из тога тима, ствар је јасна.

Урош Рачић, Срђан Бабић, Дејан Јовељић, Немања Радоњић и Иван Илић јесу били клинци, али сви у младој репрезентацији, са јасном перспективом пред собом.

Милојевић је резултатску жетву коју клуб из Љутице Богдана не памти у новијој историји (пласман у Лигу Европе, пролеће у истом такмичењу, затим два узастопна пласмана у Лигу шампиона и то из неповлашћене стартне позиције, две везане титуле, плус више него одличних остављених 11 бодова плуса на зимској паузи наследнику Дејану Станковићу) кренуо са два озбиљна голмана (Милан Борјан и Дамир Кахриман), данас такође има решену позицију број један (врло добри Омри Глазер, уз такође Милана Борјана који је, подсетимо, само позајмљен Словану).

У одбрани су му на располагању били Демијан Ле Телек, Абрахам Фримпонг, Милан Родић, Марко Гобељић, Вујадин Савић, Филип Стојковић итд. Бахар му је сада оставио једног озбиљног штопера чак и за европске оквире, Александара Драговића, и плејаду недовољно квалитетних и такмичарски ван форме, кандидате за последњу линију тима.

Везни ред чинили су повремени репрезентативци Бранко Јовичић и Ненад Крстичић, затим некадашњи играчи државног тима озбиљног реномеа Ненад Милијаш, потом и један од кључних играча на средини терена и капитен тима из ере Грофа Божовића - Мичел Доналд, а ту су била и талентована браћа Илић итд.

За крилне позиције су конкурисали Славољуб Срнић и Немања Радоњић, од офанзиваца ту су били Ел Фарду Бен и Александар Пешић, који су, испоставиће се, много продуктивнији од већине данашњег нападача српског шампиона (скупо појачање Шериф Ендијае свој први и једини погодак у Супер лиги постигао је тек у последњем колу у поразу од Партизана).  

Генерални директор клуба Звездан Терзић је пре пар дана и званично најавио, а било је очекивано и логично, растерећење играчког кадра и одређен број одлазака у предстојећем зимском прелазном року. Гужва на тренинзима није само финансијско оптерећење, већ је довела до тога да неколицина играча са очекиваном већом минутажом, зиму дочекају прилично незадовољни , па чак и разочарани. Видећемо какав ће план руководство клуба и спортски сектор, заједно са Милојевић направити, ко ће дефинитивно добити зелено светло за промену средина, а ко ће бити у групи „нису на продају”.