Ако је Супер лига у нечему напредовала у односу на прошлу сезону, онда је то у смањењу броја промењених тренера. Током јесењег дела првенства, односно у првих 19 кола направљено је 11 рокада на клупи, односно три мање него за исти број рунди прошле сезоне! Раније, био је присутан тренд пораста смена шефова струке, добро је ако су чланови елите кренули супротним путем.
Међу 11 промена није уврштена најновија. Барак Бахар се растао са Црвеном звездом после 19. кола, односно након пораза од Партизана (1:2) у одложеној утакмици девете рунде. Владан Милојевић дебитоваће 10. фебруара на старту пролећа, па је евидентиран само учинак Бахара.
„Најврелија” је била клупа дебитанта Железничара. Панчевци су са Предрагом Роганом почели сезону победом у Крушевцу, уследила су међутим, три узастопна пораза и одлука да се шанса пружи Александру Линти. Други тренер Дизелке освојио је два бода на шест мечева, па је клуб из јужног Баната спас пронашао у Ненаду Мијаиловићу. Иако мање познат од претходника трећи шеф струке Жеље био је најуспешнији. Остварио је позитиван биланс и новајлија у елити је на 14. позицији, односно за сада има обезбеђен бараж за опстанак.
Минуле јесени тројица стручњака седела су и на клупи Напретка. Младен Додић, спортски директор Чарапана, био је међутим, привремено решење само за једно коло. С њим на клупи Крушевљани су славили у Ивањици, па је Додић једини тренер са стопостотним учинком у досадашњем току првенства. Слика, наравно, није реална, јер један меч не може да буде параметар успешности.
Драган Перишић није био подједнако добар у клубу са Багдале као прошле сезоне. Напредак је нешто боље прошао са Владимиром Гаћиновићем у последњих осам кола јесени, али је су и Крушевљани на позицији за бараж и то свакако не задовољава њихове амбиције.
Прва је за променом шефа стручног штаба посегла Војводина. Новосађани су већ после другог кола и пораза од Црвене звезде (0:5) и Партизана (0:2) сменили Радослава Батака. С њим на клупи Лале су изгубиле и од АПОЕЛ-а (1:2, 1:2) у другом колу квалификација за Лигу конференције, што је и те како определило челнике суперлигаша са „Карађорђа” да пронађу новог тренера. Ранко Поповић имао је променљив успех. Војводина је свакако могла више, али ових дана поново тражи главнокомандујућег на клупи, јер је Поповић прихватио понуду да се врати у Јапан.
Највеће изненађење био је растанак Чукаричког са Душаном Керкезом. Иако је у прва три кола освојио седам бодова, а прошле сезоне довео Брђане до трећег места и финала купа, некадашњем асу Зрињског и Ријеке уручен је отказ. Са Игором Матићем бело-црни нису блистали, поготово што су били оптерећени учешћем у Лиги конференције. Поправљен утисак при крају јесени дао је наду Чукаричанима да ће поново да изађу у Европи, заправо четврта позиција им гарантује квалификације за такмичење у којем су учествовали протекле јесени. Матић можда и остане на клупи за пролеће.
Нови Пазар је наставио са давно устаљеном праксом честих промена тренера. Драган Аничић „издржао” је само четири кола. Стигао је Синиша Добрашиновић, с њим и гром појачања Адем Љајић, Сејдуба Сума и Марко Шћеповић. Пазарци су на петој позицији и имају велике шансе да коначно изађу на међународну сцену. Добрашиновић је вероватно сачувао посао, мада у клубу се чује и незадовољство резултатима.
Дејан Јоксимовић је прошле сезоне био један од тројице тренера (уз Жарка Лазетића и Душана Керкеза) са целом сезоном на клупи Радничког 1923. У овој му није кренуло ни приближно тако добро, па је остао у Крагујевцу само седам кола. Феђа Дудић је препородио Шумадинце, на крају је ремизирао и са Партизаном.
Игор Савић је оставио Младост после 12. кола на осмом месту. Томислав Сивић је Лучанце у једном тренутку довео на четврту позицију, да би се суперлигаш из драгачевског краја „вратио” на осму позицију после завршене јесени.
Никола Трајковић није имао среће у почетку да добре игре Радничког из Ниша крунише и успешним резултатима. „Кашљуцање” се наставило и касније, па је млади стручњак издржао до 16. рунде. Није много поправио Нишлије ни Славољуб Ђорђевић. С њим на клупи екипа са Чаира савладала је само Партизан, што није мала ствар, међутим, претпоследње место указује на велико зимско спремање у некадашњем Реалу са Нишаве.
Александар Кержаков је требало да буде велико освежење у Спартаку. Било је и тако у једном тренутку. Легендарни руски фудбалер није ипак, остао у Суботици до краја јесени. После 14 утакмица Голубови су се поздравили са некадашњим нападачем и довели Ненада Лалатовића. Са познатим стручњаком и резултати су мало бољи, пролеће ће ипак, дати одговоре на сва питања кад је у питању дугогодишњи суперлигаш са севера Бачке.
Зоран Љубинковић је добро почео првенство са Радником, али по завршетку првог круга Сурдуличани су били последњи што је узроковало и промену на клупи. Милан Милановић још чека на победу после повратка у клуб са југа Србије, на пролеће ће морати много боље уколико плави желе да остану у друштву најбољих.
ОСТАЛИ ДУЉАЈ, ЛАЗЕТИЋ, САВИЋ И ЈАНДРИЋ
Најбољи учинак од тренера у јесењем делу првенства има, наравно, Игор Дуљај. Мало ко је после неуспешног пролећа Партизана претпостављао да би некадашњи дефанзивни везиста црно-белих и Шахтјора могао да Парни ваљак лансира на врх. Дуљај је имао серију са изабраницима од 13 узастопних победа. Остао би ипак, на другом месту да у последњем колу јесени Партизан није савладао Црвену звезду у 171, окршају за бодове (2:1).
Промена није било у ТСЦ-у. Жарко Лазетић по плану гура Бачкотополчане поново према Европи. Марко Савић је освежење са Вождовцем, али било је тако и прошле сезоне кад је номинални шеф струке Змајева био Небојша Пуача, а тим предводио Савић.
Небојша Јандрић је свих 19 кола седео на клупи дебитанта ИМТ-а. Трактористи су остварили променљиве резултате, 11. место и није лоше за Новобеограђане, мада нису далеко од опасне зоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
