Тодоровићеви академци светског ранга

Успех тренера не мери се само бројем трофеја. Далеко важније је колико је неки педагог створио људи.

Један такав пример имамо у веслању. Реч је о Горану Тодоровићу, тренеру у Веслачком клубу Партизан, чији су ученици освојили бројне медаље у кадетској, јуниорској и сениорској конкуренцији. У Србији, али и на међународним такмичењима.

Ипак, оно што издваја његове ученике је да су одрасли у здраве и самосталне личности, које су упоредо са спортом, били успешни и у школи. И управо то им је омогућило да постану студенти најпрестижнијих београдских и америчких универзитета где ће уз даље напредовање у веслању, напредовати и у академском погледу. И једног дана постати стручњаци у разним областима, са контактима који ће у догледно време бити „одлучујући фактори” не само у послу, већ и у другим сферама друштвеног живота.

Страхиња Павишић и Вељко Кмекић определили су се за останак у Србији. Павишић је уписао Принстон универзитет, али је одлучио да студира медицину у Београду, а Кмекић Машински факултет.

Матеја Митровић је отишао на Универзитет Колумбија, Немања Лулеџија и Михајло Дедић на Беркли, Лука Вишацки на чувени Јејл... Урош Богданов је уписао Браун универзитет, Марко Дојчиновић и Данило Ђокић су отишли у Филаделфију на Дрексел, а Лука Лончар је на Мерсихурст колеџ. Андреј Ковачевић је још средњошколац, о ком ће се тек чути.

Колико су за успехе заслужни сами, толики је и допринос Тодоровића, који није запостављао важност образовања, знајући да и после спортских каријера његови ученици треба да буду личности са којима ће се поносити он, Партизан и Србија.