Кад кажете Владимир Петровић свим љубитељима фудбала прва асоцијација је, наравно, Пижон, легенда Црвене звезде.
Данас, 35 година касније, травнатим површинама у Србији поново трчи човек са истим именом и презименом, чак и надимком. Ове сезоне момак родом из Мајданпека носи дрес РФК Графичара. Пре било које приче везане за игралиште, објашњење, зашто баш надимак Пижон:
- Све је почело у Сремској Митровици кад сам играо за Раднички. Локални навијачи, група њих, једном приликом ми је после утакмице довикнула: „Браво, Пижон!” Било је веома симпатично, поновило се неколико пута и од тада имам тај надимак, сви ме зову тако, чак и у друштву – смешка се Владимир Петровић, офанзивни везиста РФК Графичара.
Да ли можда осећате неку пресију због тога што вас тако зову: не дешава се често имати исто име, презиме и надимак као нека славна личност?
- Владимир Петровић је легенда, сви знају шта он значи у југословенском и српском фудбалу... Представља одређени терет. Људи вас гледају кроз призму таквог играча и мисле да имате квалитет сличан њему. Кад је тако, онда и ја треба да се потрудим и одиграм најбоље што могу. Чак ме и судије зову „Пижон”... ето, стигло је и до њих, проширило се свугде.
РФК Графичар ове сезоне има најмлађи тим у првенству. У тиму има сијасет момака који тек први пут кроче на сениорску сцену. Ви имате 26 година, делујете као ветеран наспрам њих?
- Много њих је дошло из омладинаца Црвене звезде, тек треба да се привикну на захтеве другачијег фудбала. Кад ми неко каже да сам ветеран у овој екипи, буде ми непријатно, као да имам преко 30 година, а имам само 26. У овом тиму, кад се погледа искуство осталих, стварно сам та нека „стара кајла”. Прошао сам много ствари које остали још нису.
Чудан први део сезоне је иза РФК Графичара. Почели сте добро, онда низ лоших резултата. Пуно осцилација у игри, да ли је могло боље?
- Падови које смо имали највише се дешавају из разлога што је ту много младих играча. Пре почетка сезоне, разговарао сам са Марком Неђићем, тренером и Душаном Анђелковићем, спортски директором. Познајемо такмичење и како екипе играју. Осим нас, нико се не бави производњом фудбалера, сви траже резултат. РФК Графичар је у томе другачији од осталих. Акценат је на младима и њиховом развоју. То понекад утиче на пласман. Оно што је за играче и стручни штаб најважније, нико није дизао тензију кад смо били у негативном низу.
Без обзира на много младих, делује да је у зимском прелазном року потребан ангажман још искуснијих играча?
- То нам је, пре свега, потребно, да не бисмо долазили у ситуације да губимо мечеве у којима играмо боље од ривала. Да има још неко ко ће да стане на лопту кад је неопходно и тако смири екипу - јасан је Владимир Петровић – Пижон из Мајданпека.
ЧЕШКА? НОСТАЛГИЈА ЗА ПОРОДИЦОМ!
Владимир Петровић је у сезони 2017/18. кратко играо у Чешкој, где је носио дрес тадашњег друголигаша Простејова.
- Отишао сам млад, имао сам 20 година и потписао трогодишњи уговор. Услови су били добри, учио сам језик, али после шест месеци сам се вратио. Тежак период, ухватила ме носталгија за породицом, био сам одвојен од њих, сви знамо колико је тешко кад се млади одвојите од најближих. После сам дошао у Металац, што је била права одлука.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.