Савић: Победа против Звезде обележила јесен

Вождовчани су у актуелну сезону ушли са озбиљним домаћим задатком, који су сами себи и поставили – били су решени да оду даље него лане, када су у домаћем шампионату, са најмлађим тимом у 20 најјачих лига Европе, освојили седмо место!

Отежавајућа околност је да су изабраници Марка Савића прво коло дочекали још млађи, па ипак, корак ка циљу је направљен. Заправо, не само да Змајеви зимују на шестом месту, са учинком од седам победа, седам ремија и пет пораза, односно тек једним бодом заостатка за Чукаричким и Новим Пазаром, него су и у Купу Србије догурали до четвртфинала. Све уз сјајан податак – непоражени су на крову шопинг центра „Стадион“, где су ове јесени, између осталих, пали и Црвена звезда, Војводина, Нови Пазар...

Почетак је носио посебну тежину. Познато је да, што је екипа млађа, то су и резултати важнији за самопоуздање.

- Ушли смо у сезону још млађи и пре свега неискуснији, више играча претходно нису имали контакта са Супер лигом, па и сениорским фудбалом уопште. Драго ми је да су момци не само оправдали, него и пребацили очекивања, чак и нас, који смо били оптимисти. У току сезоне су скупљали искуство и са временом деловали све боље и боље - истакао је Марко Савић.

Добар је, међутим, био и старт. На првих пет утакмица Змајеви су били непоражени. На свом терену ремизирали су са Јавором, ИМТ-ом (који је на крову формално носио улогу домаћина) и Радником, савладали Железничар, па направили сензацију – срушили шампиона!

- Све је то на танкој линији. У прве три утакмице везали смо три ремија код куће, иако смо очекивали барем једну, ако не и две победе. У Панчеву смо имали проблема са картонима,  међутим, играчи који су добили шансу су је јако добро искористили, мислим да је то био кључни тријумф у сезони. И, као шлаг на торти, следила је највећа победа. Црвена звезда је тада била у озбиљном моментуму, изгледала спектакуларно, али ми смо успели са, чини ми се шесторицом бонуса у стартној постави и још тројицом који су ушли, да испарирамо, одиграмо добро и славимо са 3:2, што нам је негде и обележило јесен.

Упозоравао је Савић да, после огромне победе, може да буде доста незгодно. Тако је и било. Уследио је пораз од Напретка у Крушевцу, добра реакција против Младости, а онда и други изгубљени меч, у Суботици. Благи резултатски пад.

- Чим смо изгубили утакмице у Крушевцу и Суботици, то смо и заслужили, међутим, могле су и другачије да се заврше. Није било великог пада у игри, што ме јако радује.

Октобар је носио можда и најтеже парче распореда, али су Вождовчани ривалима из горњег дома показали зубе. Ремизирали су са Чукаричким и ТСЦ-ом, држали „нулу“ и до полувремена у Хумској, где је домаћин, до краја, ипак славио.

- У утакмици са Црвеном звездом смо добили потврду да можемо да се носимо и са њом, коју сматрам убедљиво најквалитетнијим тимом у лиги. Постоје организованије, мотивисаније, или екипе које играју у већем интензитету, али када се све узме у обзир, Звезда је најквалитетнија. Из меча са њом смо, апсолутно, црпели велико самопоуздање и на крају успели да са свим фаворитима играмо добре утакмице.

Пораз од Партизана је, ипак, био увод резултатски најслабијег дела првенства, у којем је на четири утакмице освојен један бод. Након Парног ваљка, Змајеви су играли нерешено са Радничким, па стали у гостима Радничком 1923 и Јавор Матису.

- У Нишу смо одиграли јако добру утакмицу! Задовољан сам био нашим перформансом, задржали смо континуитет добрих игара, који је прекинут у Крагујецу и Ивањици. Могло је да се победи, сами смо криви што нисмо боље прошли, међутим, апсолутно ништа није могло да се уради игром! Ти терени су испод сваког критеријума за било какву игру, поготово ову на којој ми инсистирамо. Због тога, фудбалерима не могу ништа да замерим, али су резултати свакако захтевали анализу, коју смо и урадили.

Сам крај био је фантастичан. Из мечева са ИМТ-ом, Радником, Железничаром и Војводином, тим из Заплањске изнео је десет бодова, а у истом периоду остварена је и друга победа у Купу Србије, над Радничким из Сремске Митровице (раније је елиминисан Динамо 1945 у Панчеву). Гол разлика на тих пет утакмица говори доста, а била је 19:7.

- На све четири првенствене утакмице били смо стварно добри, на свакој смо, уз озбиљан број голова, створили и веома велики број шанси, можда чак и највише у Сурдулици. То је био наш пик форме. Заправо, подвлачио да је пик форме и на тренинзима пред утакмице са Радничким 1923 и Јавором, где нажалост нисмо имали прилику да покажемо своју игру. Свакако, срећан сам што смо на крају полусезоне дошли до максимума, што се и видело.

Када је реч о већ поменутом Купу Србије, циљеви се нису крили ни једног момента. Не мењају се ни када је за ривала у четвртфиналу извучен Партизан.

- Од првог дана припрема зацртали смо да будемо у пет тимова у првенству и освојимо куп, што су заиста високе амбиције. Далеко од тога да некоме претимо. Свесни смо ко смо и шта смо, где се налазимо у хијерархији, али пошто смо толико млади, гарантујем и талентовани, имамо права на високе амбиције. Да ли ћемо да их испунимо остаје да се види. Свакако смо показали у првенственим дуелима са најјачим екипама, које су на крају и остале у том четвртфиналу, да са њима можемо да играмо и победимо их. У једној утакмици, можемо да добијемо било кога. Нисмо фаворити, али смо способни да будемо добри и у најзахтевнијим дуелима.

Свеукупно...

- Треба да будемо задовољни, али и да стремимо да у следећој сезони будемо још бољи – не одустаје Марко Савић од константног напретка, какав Вождовац дефинитивно краси последње две године, од како је у клубу.