Милојевић: Ја сам дефанзивни тренер, са много среће... (ВИДЕО)

Владан Милојевић, тренер Црвене звезде, у интервјуу за Моцартспорт дотакао се многих тема, па и констатација да је у првом мандату имао среће...

- Дошао сам са ореолом дефанзивног тренера и први пут, иако сам са Паниониосом играо плеј-оф, више од половине првенства сам био други иза Олимпијакоса. Тада смо остварили 16 победа, што је био историјски резултат. Са Чукаричким сам био трећи. Узели смо Куп, дали највише голова у лиги, примили најмање... На све те чињенице, ја сам дефанзиван тренер. Немам проблем са тим, јер се код нас реч дефанзива употребљава када је неко дисциплинован у игри. Дисциплина и дефанзива немају никакве везе. Код нас се прича о ономе шта желиш да видиш у датом тренутку, то је саставни део нашег перформанса. Ако ти је неко леп, ти ћеш то рећи без да га погледаш. Може мене неко да доживљава као дефанзивца, али говорим само о чињеницама.

На питање да ли то значи да јије дефанзивни тренер?

- У ствари, ја сам дефанзивни тренер који има много среће. Много више него што је други имају. То је најтачнија дефиниција - са осмехом и очигледном иронијом у гласу рекао је Милојевић.

Истакао је да ни приликом првог доласка на Маракану није гледоа лични интерес, већ да је осећао да Звезди мора да врати за све што му је дала.

- Знам да ће увек бити оних коментара о томе да ли је прави тренутак или није. Мене то уопште не интересује. Нисам човек који живи на старој слави, нити причам о историји. То је било неко сасвим друго време, поређења апсолутно нису потребна... Потребан сам Црвеној звезди и апсолутно мотивисан да са мојим стручним штабом градим Црвену звезду. Као што су то радили људи пре и после мене. То је суштина овог клуба.

Милојевић је у Лиги шампиона имао и велике победе попут оних против Ливерпула.

- Направили смо много добрих ствари, али Звезда их је, адекватно тренутку, правила пре мене. Фудбал се игра да би се направио велики резултат, и то нико не може да нам одузме. Сећам се бројних победа Црвене звезде, неке легенде и њихове домете знам из прича. Знате на шта сам најпоноснији? Има Звезда много млађих навијача, рођених после успеха у Барију. Они су били жељни да виде такве утакмице, да осете ту енергију. То није само утакмица. То је дружење пре меча, победа, останак до касно... То је склоп догађаја који веже људе. Као када чујете неку песму из младости. Увек ћете је везивати за неки догађај. Е, то смо ми успели. Другачије је када све то видиш уживо и осетиш, а не преко Јутјуб или снимка. Било би лепо да у континуитету радимо такве ствари.

Дошло се и до приче о странцима и домаћим играчима, односно теме да ли инистрана појачања Звезду могу да доживљавају као наши фудбалери.

- Има и засићености. Али шта је спорт. После једне сезоне креће нови изазов. Када сте професионални спортиста морате да нађете личну мотивацију, невезано да ли су у питању финансије или професионализам. Питање је шта хоћеш од себе, тима, каријере? Мени та прича не пије воду. Шта значи бити засићен? Није исто да ли си узео три или пет титула... Ви морате себи да постављате циљеве. Можда да уђете у историју Црвене звезде као играч са највише титула. Није исто ако узмете три или седам првенстава. Најгори је човек који нема циљ. Такве не волим.