Илић: На пролеће још бољи Партизан!

Црно-бела радионица за таленте већ годинама уназад прави изванредне дефанзивце које су прво чинили стубове одбране Партизана, а касније и репрезентације Србије попут Николе Миленковића и Страхиње Павловића.

Нови бисер Парног ваљка стасао је у актуелној сезони - млади штопер Михајло Илић. Јагодинац је зацементирао место у стартних 11, а његове партије нису промакле ни селектору Драгану Стојковићу, па се два пута нашао на списку државног тима.

Колико поверење Игор Дуљај има у будућности српског фудбала сведочи чињеница да је пропустио само један меч у јесењем делу првенства и то само кад због картона није могао да игра.

Михајло Илић се вратио на почетак и поделио како је вредним и напорним корацима стигао до црно-беле одоре:

- Почео сам да тренирам у школи фудбала Јуниор у Јагодини са шест година. Тада смо играли у малом балону, било нас је тридесетак у групи где смо се развијали. Касније сам прешао у Јагодину 2010, где сам провео две године, након чега сам отишао у  камп Партизана, после којег је уследио позив из Хумске. Наравно, и пре него што сам почео да тренирам, шутирао сам лопту по школским двориштима и вртићима, касније и са породицом, сестра је бранила, а тата и ја играли.

Зашто сте се определили баш за фудбал и да ли сте од неког из породице наследили таленат?

- Отац и деда су ми се бавили фудбалом. Али, од малих ногу сам заволео најпопуларнији спорт, још кад је Јагодина играла Супер лигу. Ишао сам на стадион и пратио утакмице. Чак сам неколико пута дошао у Београд како бих бодрио Партизан.

Како вам је било на почетку у млађим категоријама црно-белих?

- Кад сам тек дошао било ми је напорно зато што сам два пута недељно путовао из Јагодине и викендом на утакмице, све док нисам завршио средњу школу и коначно се преселио у Београд. Сјајно сам се уклопио, имали смо одличну генерацију и тренере кроз читаву омладинску школу, па до дана кад ме је позвао Александар Станојевић да се прикључим сениорима.

У овој сезони сте изборили место у стартних 11, колико вам то као младом играчи значи?

- Живео сам за то да једног дана постанем стандардан првотимац Партизана и на срећу ми се то остварило. Из утакмице у утакмицу се све боље осећам и од дуела са ТСЦ-ом на премијери, па до данас сматрам да сам много искуснији.

Да ли сте задовољни јесењим делом сезоне?

- Генерално јесам. Имали смо велику серију победа, али за мене је важније што смо везали шест мечева без примљеног гола, јер је то задатак нас у последњој линији. Први смо, играмо добро, али имали смо осцилација у Европи, међутим, то се све дешава у фудбалу, није ни нормално да стално побеђујемо.

Да ли остаје жал за Европом?

- Наравно! Европска сцена је другачија и захтевнија. Нисмо имали довољно среће, мада у том периоду се нисмо још уклопили и довољно упознали. Квалификације за Лигу конференције су некако брзо дошле, неки нису ни прошли припреме и испали смо рано. Међутим, максимално смо фокусирани на првенство, спремамо се за сваки меч и немамо обавезе између утакмица у шампионату.

Како изгледа рад са тренером Игором Дуљајем?

- Однос је максимално професионалан, сви дају све од себе. Игор нам је наметнуо такав ритам да сви морају да се залажу и труде на тренинзима, што је нормално. Све је како би требало да буде, што најбоље осликава прво место на табели. Како радимо, тако и играмо.

Шта очекујете од пролећног дела шампионата кад сви  играчи прођу целокупне припреме?

- Очекујем још бољи Партизан! Кад сви прођемо припреме и боље се уиграмо неће бити проблема. Наравно, биће тешко задржати прво место, свака утакмица је прича за себе. Надам се да ћемо се лепо „скоцкати” за прво коло након паузе.

Да ли успевате да се носите са притиском који је у Партизану увек присутан?

- До ове сезоне сам осећао трему и притисак пре изласка на терен, међутим, кад само везао две, три, четири утакмице, стекао сам неопходно самопоуздање. Али, играмо у Партизану – највећем клубу и нормално је да осећамо неку врсту притиска. Како носите црно-бели дрес противник даје више од 100 одсто могућности и то је само већа одговорност. Навикли смо се, радимо и живимо са тим.

Какав је био осећај кад сте постигли првенац вредан тријумфа над Чукаричким пред скоро 8.000 навијача?

- Невероватан осећај! Све се тако лепо наместило да баш у том тренутку постигнем првенац. Пре тога имао сам неколико великих прилика, али није ме хтело. Неки голови су ми били поништени и дуго сам чекао да први пут затресам мрежу у дресу Партизана и дошао је у баш лепом тренутку... у последњем минуту, за победу. Сигурно да се нећу на томе зауставити и надам се да ће бити још много голова.

Селектор Србије Драган Стојковић вас је упоредио са Марком Ван Бастеном након вашег гола против Чукаричког. Да ли сте у млађим категоријама играли неку другу позицију поред штопера?

- На почетку сам играо задњег везног. На тој позиција сам и дебитовао код Салета Станојевића. Али, ја сам штопер то ми је примарно место на терену. Никад нисам играо нападача.

Колико вам старије колеге из последње линије помажу?

- Саничанин и Марковић имају много искуства, одавно су прошли све ово што ја пролазим и значи ми њихова подршка. Увек имају неки користан савет и знају шта нас чека. Неке од првенствених утакмица сам у овој сезони одиграо први пут, упознао се са теренима и противничким играчима, па ми много значе њихови савети, као и голмана Александра Јовановића. Кад је тешко и кад наиђе криза ту су старији да ме погурају.