Има та једна слика, настала после мајсторице финала АБА лиге. Слика у коју је стала цела сезона Партизана. На њој је Кевин Пантер међу гомилом пресрећних људи. А он - загледан у сводове Штарк арене. Неприсутан. Претходно је као МВП финала, у Хумску донео десет година чекану титулу у АБА лиги.
Слика која је некакав „хај-лајт“ прошле сезоне Пантера и Партизана. Уосталом, постоји разлог зашто је капитен црно-белих и даље има у телефону. Подсећа га на много тога.
Причајући о њој заправо је сумирао 2023. годину...
- Знам да су неке ствари речене о мени у тренуцима када смо губили прошле сезоне, како су људи сумњали у мене као капитена. Знам шта су неки одређени људи причали о мени. Како су ствари почеле да се мењају када смо почели да побеђујемо. И то да је клуб толико дуго чекао титулу. Много тога... – низао је Пантер.
И још...
- Људи не разумеју да ми играмо девет или десет месеци и да све време морамо да будемо скоро савршени. Да морамо да победимо сваки меч, ако то не урадимо, критиковаће вас и за ситницу. То је много за свакога кога игра на врхунском нивоу, у клубу са високим очекивањима.
За себе каже да није од оних који јавно показују емоције, каже и да не воли да слуша „спољну буку“, ова слика као да је открила неког скроз другог Пантера.
- Те емоције су на тој слици. Па и то осећање да је сезона завршена тако што смо победили јако добар тим какав је Црвена звезда. Да смо освојили титулу. Били смо и уморни, са свим тим што се дешавало у Евролиги.
Готово уз уздах му се отело...
- Било је свега, чак и превише. А завршило се како се завршило... То ме учинило врло емотивним. Људи не виде увек ту моју страну. Јер сам увек у том неком професионалном расположењу. Ту се види и неко олакшање.
Насмејао се...
- Лудо је да је неко уопште то сликао. Чак нисам ни видео камеру. Гледао сам ко зна где. Мој ум био је празан – признао је.
Слика је вреднија тим пре што је то био и врло редак тренутак.
- Ретко када ћете ме видети таквог. Можда више никада.
И све то што је стало у ту слику, претходну сезону Партизана чини још посебнијом.
- Наравно! Све је било посебно!
Ништа слично није доживео раније. Посебно не однос који има са навијачима, који је растао од тренутка када се први пут бацио на њихове руке. Било је то против Хувентуда, у првој његовој сезони у Партизану.
- Не, не... Никада пре ми није било овако. Можда сам нешто слично осетио када сам играо за АЕК, кад смо освојили Лигу шампиона и Куп. Можда мало у Олимпијакосу... Играо сам за клубове који имају страствене навијаче.
Али...
- Не, никада ништа слично као овоме што се дешава у Партизану, нисам доживео!
Да ли је то можда олакшало одлуку да остане. У тренутку када је био најтраженији играч у Европи, на прагу преласка у Барселону, променио је одлуку. Потписао нови – двогодишњи уговор.
- Можда мало...
Нешто друго је било важније...
- Мој однос са тренером! И све смо урадили претходне сезоне, жеља да сви останемо заједно. То је било одлучујуће.
У том делу приче – колико је Жељку Обрадовићу тешко рећи „Не“? Пантер се насмејао. Чак и није тако тешко, каже.
- Обрадовић је врло разуман човек. Уколико не желиш нешто да радиш, никада те неће терати да то урадиш. Напротив, рећи ће ти: „Уколико желиш да идеш, иди, ако желиш да останеш, остани“. Истовремено ће ти ставити до знања да жели да останеш.
И - Пантер је желео да остане. Даље...
- Он је особа са којом је врло лако комуницирати. Много људи као да се плаши да разговара са њим или се устручавају из неког разлога, повлаче се. Ја се не повлачим. И он то зна. Чак и ако није добро расположен, можемо да разговарамо о свему.
Уосталом, то што је баш Пантер био први играч кога је Обрадовић довео по доласку у Партизан, што му је дао капитенску траку, па и што је био први који је продужио уговор на крају прошле сезоне, доста тога говори...
- Искрено, раније га нисам познавао, нити је он знао каква сам ја особа. Али наш однос је растао и све је бољи. Лако је сарађивати са њим. И добро је за мене.
Најискреније могуће...
- Да немам такав однос са њим, не бих ни био овде. А ово је већ моја трећа година у клубу.
Што је јасна порука.
Његов останак у Партизану био је једна од ствари које су обележиле 2023. Не само када је клуб из Хумске у питању. Био је то један од најиспраћенијих трансфера током лета у Европи.
А и плеј-оф серија Партизана и Реала била је једна од ствари које су обележиле претходну годину. Непоновљива серија.
Сада је већ и Пантерово лице добило другачији израз. Као када се сетите нечега чега више не желите да се сећате.
Тешко да жели да се сећа свега што се дешавало у другој утакмици серије у Мадриду, тог окршаја са Серхијом Љуљем који се претворио у општу тучу, после чега је утакмица и прекинута... Рекло би се да су јаке емоције биле у питању. Одмахивао је главом док смо то причали.
- То је била реакција!
После тога је чуо много ствари шта је требало да уради, како је требало само да се склони.
- Сви ти људи никада нису били део кошаркашке утакмице. Ако нисте били део такве ситуације, не можете другима да причате како је требало да реагују. Чак бисте сами себе изненадили реакцијом.
Вратио се на тај моменат који је – испоставило се – одлучио целу серију. После чега је, заједно са Лесором, суспендован, није могао да игра у Београду... Реал серију вратио у Мадрид, где је победио.
- То није био кошаркашки потез. Изненадио ме! Верујте ми, само сам реаговао. Али, чак и тада га нисам ударио, а могао сам. То ми је било прво на уму. Застао сам за секунд и нисам. И то је то.
Нешто друго га мучи.
- Сигуран сам да би све било другачије да су улоге биле замењене. Да сам ја неком од њихових играча урадио то што је Љуљ урадио мени, сигурно бих био кажњен. Сто посто. То ти показује о чему се ту ради. На крају дана, све се дешава са разлогом.
Десило се и да је управо Љуљ погодио тројку којом је Реал постао првак Евролиге. Да ли је можда у неком тренутку помислио је да то требало заправо да буде он? Да је то требало да буде шут Кевина Пантера, не Серхија Љуља?
- Не, не... Знам на колико људи ја утичем, колико људи се угледа на мене. Знам која је моја сврха овде. Тако да, није ме то дотакло нимало. Урадио је шта је урадио.
А можда...
- Можда и није било моје време. Тако треба гледати. Не погађа ме то. Тачније, више ме не погађа.
У првим данима после те серије, деловало је као да га је баш погодило. Као да је кроз четвртфинале и полуфинале АБА лиге носио тај терет. Све док га се није сасвим ослободио у финалу.
- Нееее... Јесмо изгубили од СЦ Дербија ту прву утакмицу, па и од Цедевите на страни. Али, не... Само се тако десило.
Није нас убедио. Свеједно.
За крај...
Главни догађај који је обележио клупску кошарку у Србији, региону, Европи у 2023. Да, толико је то финале АБА лиге било велико.
- Та победа није била само за нас, за клуб... Та титула је била за људе који су били уз нас, за све навијаче Партизана који су уз клуб били и много пре него што смо ми ту стигли. Знам колико је то значило свим тим људима. То је био шлаг на торти. Заиста смо се добро осећали после тога.
Наравно...
- Уложили смо много труда да бисмо дотле дошли. Али, видети колико су људи око нас срећни јер су после толико година дочекали титулу... То је било доста добар осећај – тоном који је откривао јасно задовољство рекао је Пантер.
Осећај – или више њих – који је стао у једну слику.
МИ СМО ГРУПА БОРАЦА
Иза Партизана су неке чудесне победе у Евролиги. Велики преокрети које је правио пред својим навијачима. Када се враћао из великих минуса. Како? Пантер се насмејао, па искрено рекао:
- Не знам!
Али...
- То је та наша борба, то што не желимо да одустајемо. Искрено, ни публика не одустаје од нас. Они се држе сваке ситнице, сваки детаљ може да буде та искра. Помогли су нам. Било је тренутака када смо два минута пре краја губили десет разлике, а онда се нешто деси. Одједном смо ту... Лудо је, али допада ми се.
Свакако помаже у изградњи тима.
- И прошле сезоне смо имали сличне повратке. И то зближи тим, боље се разумемо... И не одустајемо. Ми смо група бораца. И зато, не желим да кажем да се други боје да играју против нас. Али знају да ће морати да се помуче.
ТРЕНУЦИ ЗА КОЈЕ СЕ ТРЕНИРА
Неки велики шутеви су обележили прошлу сезону Партизана. Неки значили победе, али неки и поразе. Како их он памти, питали смо Пантера.
Редом...
Тројка Маркуса Хауарда, у Виторији...
- Погодио је преко мене и утакмица је отишла у продужетак.
И толико.
- Не волим да слушам шта људи причају. Уосталом, да није погодио, нико ништа не би рекао.
Тројка Џејмса Нанелија против Ефеса у Београду.
- Велики шут! То јесте био тренутак када се наша сезона окренула.
Његова тројка против Монака, за победу која је одвела Партизан у плеј-оф Евролиге. Е, ту је већ срећа јасно могла да се прочита са његовог лига.
- Не знам шта да кажем! Волим те тренутке. Због таквих тренутака проводим толико времена у дворани. Знате, постоје различити типови играча. Ја сам онај тип који се не плаши да шутира у било ком тренутку. Могу и да промашим, наравно, али не оптерећујем се. Мислим да ме то разликује од других. Неки се чак и плаше да шутирају, јер брину шта ће други рећи. Ја не, ја ћу наставити да шутирам. Знам колико радим на томе, већ годинама. Осећам се добро у тим тренуцима. Волим их.
За његову тројку против Реала, у првом мечу у Мадриду, није било потребно ни да питамо. Јер одговор је исти.
Већ је рекао да о промашајима не размишља, памти их, али не дозвољава да га поремете. Па тако ни онај у Пиониру у првој утакмици четвртфинала АБА лиге против СЦ Дербија, али памти Нанелијеве тројке у другом мечу у Подгорици, како је још једном спасао сезону.
- Нанели је погодио је много шутева који су нам били преко потребни.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
