Сва та предивна равница

Вратила се летос Александра Стаменић у српски рукомет, потписала за Црвену звезду, постала први стрелац лиге, стандардна репрезентативка и на крају године, као шлаг на торту – најбоља српска играчица за 2023. годину.

– Искрена да будем, ово признање није само моје лично достигнуће, већ одраз напорног рада читавог тима. Уз саиграчице подједнако заслужни за трофеј су и стручни штаб, управа Звезде, као и моја породица и пријатељи, без чије подршке ништа не бих могла  – рекла је сјајно лево крило црвено-белих.

Имате невероватан проценат реализације, готово без промашаја, 69 погодака уз свега осам промашаја на десет утакмица?

– Не оптерећујем се статистиком, нити јурим голове. Кад добијем добру лопту и имам прилику, реализација дође сама од себе.

О чему размишљате док „летите“ ка голу?

– Само о томе како ћу дати гол. Волим да се надмудрујем са голманима, да чекам и пратим кретање, па тек онда одлучим где ћу шутирати. Некада размишљам како ћу да постигнем гол на један начин, а онда кад скочим видим да је то немогуће и брзо тражим алтернативу.

Који вам је омиљени шут?

– Лоб! Највише волим тај ударац и да посматрам како лопта путује до гола.

Против којих голмана вам је било најтеже да браните?

– У принципу ми је свеједно ко је на голу, фокусирам се на свој шут и себе. Ипак, ако морам да издвојим неког онда би то била Францускиња Лаура Гласер и неприкосновена Норвежанка, Катрин Лунде.

Кажу да вам је самопоуздање јача страна?

– Јесте, никада не размишљам о промашају, увек сам сигурна да ћу постићи гол.

На терену изгледа као да се никада не уморите?

– То је генетика, у доброј сам форми. Тренирала сам некада атлетику, ништа професионално, док сам била млађа у Бешкој сам трачала и можда ми је одатле остао неки корен.

Како бисте себе описали ван терена?

– Као једну веома мирну и дружељубиву особу. Имам велики круг пријатеља, а то ваљда говори довољно о мени. Искреност ми је у сваком односу јако битна.

У чему уживате кад нисте на терену?

– Волим филмове, велики сам заљубљеник у кинематографију. Међутим, ништа не може да ми измами осмех на лице и приреди осећај уживања као моја река и војвођанска равница. Бешка ми је лек за душу.

Да ли пецате, као већина људи у том месту?

– Нажалост не, али гледам док други то раде и радо на крају дана поједем улов.

Шта вам је хоби?

– Волим да роним, а од недавно сам открила и љубав према фотографији. Мислим да ћу се у наредном периоду озбиљније позабавити фотографисањем, желим да научим све што је потребно и да се у слободно време бавим тим хобијем.

Шта може најлакше да вас изнервира?

– Неправда и пораз. Не волим да губим и онда ме све избаци из такта ако кола крену низбрдо. На утакмицама знам баш доста да се нервирам.

После две године у иностранству сте се вратили у Србију, у Црвену звезду?

– И нисам погрешила, направила сам најбољи потез. Имала сам неколико понуда, доста вагала и на крају преломила да дођем у Звезду. Позвао ме Саша Бошковић, предочио ми план који имају црвено-бели и нисам имала више дилему. Иако ми је све деловало невероватно, код нас овако нешто никада нико није имао, нити ће имати. Услови су невероватни и све је на врхунском нивоу.

Сјајно лево крило је додала:

– Сад смо завршили припреме и мислим да ћемо у другом делу сезоне бити непобедиве. Енергија коју има екипа је невероватна, довели смо и појачања, па ће овај тим бити неприкосновен до краја сезоне – закључила је Александра Стаменић.